07 мај Zašto su prava žena postala nerazdvojni deo eko reformi?
Da li društvo koje gaji rodnu ravnopravnost ima bolje šanse da živi u zdravijoj i lepšoj životnoj sredini? Iako na prvi pogled borba za prava žena i održivi razvoj nemaju dodirnih tačaka, praksa je pokazala da se ova dva pitanja zapravo duboko prožimaju. U stvari, može se otići korak dalje i reći da je istorija eko aktivizma obeležena ženskom emancipacijom – od lokalnog ka najvišem, međunarodnom aktivističkom nivou.
Počnimo od trenutne situacije – u vremenima velikih kriza, poput pandemije kovida-19, žene su u prvim borbenim redovima. One čine više od dve trećine zdravstvenog i socijalnog sektora, a paralelno i dalje igraju najvažniju ulogu u svojim domaćinstvima. U svim ovim sferama života, žene imaju stalan dodir sa najosetljivijim i često nevidljivim društvenim grupama i problemima. Upravo to je ono što ženskoj perspektivi u društvenom aktivizmu daje posebnu težinu i istančanost.
Iskustva iz Malavija
Koliko je ta perspektiva bitna za uspeh ekoloških promena, najbolje svedoče iskustva iz Malavija, gde je seča šuma jedan od gorućih problema. U sklopu projekta koji je trebalo da redukuje deforestaciju, muškarci u jednoj lokalnoj zajednici obučeni su da sade i gaje vanilu, kako bi time zamenili svoju primarnu delatnost drvoseče. Nakon nekoliko loših berbi, postalo je jasno da plan ne funkcioniše. Zašto?
Naime, mala, lokalna poljoprivredna proizvodnja u toj zajednici bila je isključivo ženski posao. S obzirom na tu podelu, muškarci su vrlo brzo prepustili rad na poljima ženama, opteretivši ih dodatnim poslom koji nisu mogle da postignu. Dakle, eko projekat sa mnogo potencijala je u startu propao jer je polovina jedne zajednice u startu skrajnuta u procesu fundamentalnih promena.
“Moramo uzeti u obzir rodne uloge kada sprovodimo projekte konzervacije prirode – to nije samo dobro za ishode projekata, već neretko predstavlja i zaštitu za žene. Svaki projekat ima različt uticaj na muškarce i žene,” zaključila je Kejm Vesterman iz organizacije Conservation International.
Ipak, bilo bi pogrešno zaključiti da su žene nemi posmatrači u ovakvim situacijama. Upravo u ovakvim tradicionalnim društvima i ruralnim sredinama, žene su decenijama pionirke u borbi za zaštitu životne sredine.
Od Vandane Šive do Džene Džembek
Sedamdesetih godina, žene predvođene fizičarkom i ekološkinjom, doktorkom Vandanom Šivom, organizovale su se kako bi sačuvale šume na padinama Himalaja, ugrožene interesima kapitala i nekontrolisanom sečom. Samoorganizovanje, solidarnost i lokalna perspektiva bili su stub temeljac Čipko pokreta koji su ove žene oformile. Rezultatu danas svedoči skoro milion novih stabala zasađenih u himalajskom regionu Utar Pradeš u Indiji.
Još jedan blistav primer ženskog aktivizma u zaštiti životne sredine je dobitnica Nobelove nagrade za 2004. godinu, Vangari Mathai. Ona je sedamdesetih u Keniji osnovala pokret “Zeleni pojas,” čiji članovi su do sada zasadili preko 30 miliona novih stabala širom ove zemlje. Ova mala revolucija nije bila samo pobeda za zelenu planetu – već i moćno sredstvo emancipacije i samoorganizacije za žene u ruralnim sredinama Afrike. Njena borba za zeleniju Afriku je ujedno bila borba za demokratiju i pravednije društvo za sve.
Koliko je borba za zaštitu životne sredine uvezana sa nastojanjima da se u javnom dijalogu čuje glas žena, najbolje svedoči priča Rejčel Karson. Njena naučna istraživanja iz šezdesetih godina bila su predmet osporavanja, ismevanja i ignorisanja – tipičnog za žene u nauci tog vremena. Ipak, njena knjiga “Tiho proleće” umnogome je preoblikovala odnos prema pesticidima i prirodi u Sjedinjenim Američkim Državama – ali i naučnicama koje su došle nakon nje.
U Rusiji, naučnica Olga Speranskaja povezala je organizacije civilnog društva u Istočnoj Evropi, na Kavkazu i u Centralnoj Aziji. Njihov rad je doprineo identifikaciji i eliminaciji brojnih deponija hemijskog otpada iz vremena Sovjetskog Saveza. Ove inicijative igrale su važnu ulogu u donošenju i ratifikaciji Stokholmske konvencije, koja je umnogome doprinela smanjenju hemijskog zagađenja u zemljama potpisnicama.
U poslednjih nekoliko godina, doktorka Džena Džembek učinila je okeane plavljim, a globalno selo praktivnijim, zahvaljujući svojoj aplikaciji „Marine Debris Tracker“. Na hiljade korisnika iz celog sveta u svakom trenutku može da signalizira lokacije plastičnog otpada nasukanog na obalama mora i okeana. Do sada, ovaj projekat je doprineo lociranju oko milion tona otpada u okeanima.
Sve počinje u lokalnoj zajednici
I dok su ovi primeri omogućili ženama da se njihov glas čuje na celoj planeti, bitno je shvatiti da je uspeh ženskog ekološkog aktivizma na bilo kom nivou uvek bio utemeljen na lokalnom planu. Magija je upravo u menjanju malih stvari – dan po dan, život po život.
Nakon velikog uragana u Hondurasu 1998. godine, žene iz zajednice Garifuna organizovale su se kako bi pomogle ugroženom stanivništvu. Te akcije dovele su do osnivanja “Kriznog komiteta Garifuna”. Pošumljavanje i kultivacija lekovitog bilja, kao i očuvanje kulturne baštine Garifuna vremenom su postale redovne aktivnosti organizacije, a među njihovim dostignućima su i oporavak slivova reka Guadalupe i Truhijo.
U Srbiji, žene iz Sigurne kuće u Somboru okupile su se sa dva zajednička cilja – da se međusobno podržavaju na putu ka samostalnosti i da se na tom putu bore za čistiju životnu sredinu. One su se organizovale u šivenju i izradi zaštitnih maski za višekratnu upotrebu. Još jedan lep primer malog eko biznisa predstavlja Eko Bag, koji zapošljava tipično diskriminisanu radnu snagu – žene starije od 45 godina. One recikliraju PVC folije za bilborde, kojima je inače potrebno i do 1500 godina da se razgrade u prirodi. Finanlni proizvodi su eko torbe, fascikle, futrole, novčanici i slični predmeti.
Borba i dalje traje
Uprkos neverovatnom nasleđu žena u ekološkom aktivizmu, bile su potrebne decenije da se pitanja životne sredine istinski sagledaju iz ženske perspektive. Ravnopravnost polova je tako postala peti stub održivog razvoja Ujedinjenih nacija, koji žensko učešće u donošenju odluka vide kao temelj mirnog, prosperitetnog i održivog sveta. Prema statistikama UN, žene trenutno čine skoro polovinu poljoprivredne radne snage na svetu. Uz pristup istim resursima koje imaju muškarci, prinosi bi se uvećali za trećinu, a emisije štetnih gasova bi se do 2050. redukovale za dve milijarde.
Društvo koje uvažava ženu i njenu specifičnu perspektivu svakodnevnog života je društvo koje je predodređeno za uspeh u borbi protiv klimatskih promena. Takvo društvo je humanije, fleksibilnije i svesno toga da velika promena kreće od solidarnosti i inicijative na lokalnom nivou.
Do 2022. godine, žene i životna sredina biće jedan od posebnih fokusa programa Eko-sistem, koji će u Srbiji promovisati pravne tekovine EU u oblastu zaštite životne sredine. Ako vam je neka od ovih inspirativnih priča dala ideju kako da u Srbiji unapredite položaj žena i zaštitu prirode, pratite naše konkurse na ovoj stranici za šansu da svoj plan pretvorite u stvarnost!
Budi u toku!
Prijavi se za naš bilten i budi u toku sa najnovijim vestima, akcijama, konkursima i obukama iz oblasti zaštite životne sredine.
