Mreže OCD
Koalicija 27
„Koalicija 27“ je mreža organizacija koje se bave zagovaranjem i podstiču učešće javnosti u procesu pristupnih pregovora Republike Srbije sa Evropskom unijom i predlažu rešenja koja će doprineti zaštiti i unapređenju životne sredine i kvalitetu života građana. Koaliciju 27 osnovale su organizacije civilnog društva 2014. godine sa ciljem da prate i doprinose procesu usklađivanja i primene politika i propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti životne sredine i klimatskih promena (Poglavlje 27 u pregovorima o pristupanju EU).
Koalicuju 27 čine organizacije: Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Inženjeri zaštite životne sredine, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN), Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu (WWF)
Natura 2000 Resursni centar Srbije
„Natura 2000 Resursni centar Srbije“ predstavlja mrežu organizacija koje se bave zaštitom prirode, kroz zagovaranje, edukaciju i promociju zaštite prirode. Fokus aktivnosti mreže je povezivanje, podrška i razvoj organizacija koje, u saradnji sa drugim institucijama i organizacijama, rade na uspostavljanju evropske ekološke mreže NATURA 2000, do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Mreža je osnovana 2009. godine i trenutno ima preko 80 članica.
Zelena stolica
„Zelena stolica“ je mreža organizacija civilnog društva koje se bave pitanjem zaštite životne sredine i predstavlja mehanizam za uključivanje organizacija civilnog društva u sednice Odbora za životnu sredinu Narodne skupštine Republike Srbije. Osnovana je sa idejom stalnog učešća predstavnika civilnog sektora na sednicama Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine, a na osnovu člana 63. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji se odnosi na rad Odbora: „Odbor može da omogući prisustvo, odnosno učešće predstavnika građana i udruženja građana na sednici Odbora u raspravi o određenim pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine”.
Mreža je osnovana 5. juna 2013. godine i trenutno ima preko 60 članica. Radom mreže rukovodi Koordinacioni tim Zelene stolice koji čine tri ogranizacije civilnog društva: Mladi istraživači Srbije, Centar modernih veština i Beogradski fond za političku izuzetnost.
Zelena lista Srbije
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“ je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Mreža je pokrenuta krajem 2007. godine, a od 2015. godine “Zelena lista Srbije” deluje kao formalni Savez ekoloških udruženja.
Mrežu Zelena lista Srbije čini 15 organizacija: Eko klub „Zeleni putokazi” (Raška), „Društvo mladih istraživača” (Bor), Centar za održivu budućnost „Zelena zona” (Knjaževac), Ekološki pokret „Moravski orašak” (Trstenik) „Inženjeri zaštite životne sredine” (Novi Sad), Odred izviđača „Zavičaj 1903” (Vranje), „Porečje” (Vučje), „Zeleni krug” (Novi Sad), Udruženje građana „Zeleni ključ” (Niš), UG „Village” (Bor), „Timočki klub“ (Knjaževac), „Centar za decu i omladinu“ (Vrnjačka Banja), Planinarsko-ekološko udruženje „Ras“ (Novi Pazar), „Građanska čitaonica Evropa“ iz Bora „Evropski pokret u Srbiji – Valjevo“ (Valjevo)
DVD Kraljevo
„Gradski vatrogasni savez Kraljevo“ je mreža dobrovoljnih vatrogasnih društava koji se bavi organizovanim učešćem u preventivnom delovanju u oblasti zaštite od požara, propagiranjem i promovisanjem vatrogatstva, gašenjem požara, spašavanjem ljudi i imovine ugroženih požarom, elementarnim i drugim nepogodama.
Mrežu čini 8 dobrovoljnih vatrogasnih društava: Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo, Dobrovoljno vatrogasno društvo Studenica, Dobrovoljno vatrogasno društvo Vitkovac, Milakovac, Pečenog, Dobrovoljno vatrogasno društvo Vrba, Dobrovoljno vatrogasno društvo Kamenica, Dobrovoljno vatrogasno društvo Miločaj, Dobrovoljno vatrogasno društvo Mataruška Banja, Dobrovoljno vatrogasno društvo Bukovica
Banatska platforma
Mreža „Banatska platforma“ promoviše utemeljenost ekološki svesnog delovanja i služi kao mehanizam komunikacije između lokalnih aktera i republičkih vlasti, o važnim pitanjima koja se tiču pregovora Srbije i EU u oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede. Banatska platforma doprinosi uključivanju civilnog sektora u procese pristupnih pregovora sa Evropskom unijom s posebnim fokusom na Poglavlje 11 (poljoprivreda), Poglavlje 12 (veterina i bezbednost hrane) i Poglavlje 27 (zaštita životne sredine).
Mreža je osnovana 2015. godine i okuplja 27 organizacija civilnog društva iz devet opština Banata.
Mreža dobre energije
„Mreža dobre energije“ je neformalna mreža lokalnih samouprava, koje koriste kapacitete organizacija civilnog društva, podršku privatnog sektora i razvojnih partnera, da primerima i primenama rešenja za održivu energiju, unaprede javna dobra širom Srbije. Mreža dobre energije potpomaže stvaranje, deljenje, proveru kvaliteta i javno objavljivanje informacija u vezi sa potrošnjom energije, troškovima za energiju i emisijama vezanim za proizvodnju i potrošnju energije. Mrežu dobre energije su na inicijativu RES fondacije osnovali Grad Pirot, Opština Vrbas i Grad Šabac zajedno sa Pokretom gorana Vojvodine i Beogradskom otvorenom školom 2017. godine.
Organizacije civilnog društva koje čine mrežu su RES fondacija, Beogradska otvorena škola, Pokret gorana Vojvodine i Novi put (Kraljevo)
EkoNet
„EkoNet“ je mreža organizacija koja se bavi pitanjima zaštite životne sredine. Mreža je formirana 2017. godine sa ciljem podrške lokalnim samoupravama u primeni propisa u oblasti zaštite životne sredine koji proističu iz procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.
Mreža usmerava svoje delatnosti na praćenje politika iz oblasti životne sredine, podršku lokalnim saoupravama u primeni propisa iz ove oblasti, edukacije i kampanje, u cilju podizanja svesti stanovništva u vezi životne sredine.
Mrežu EkoNet čini 10 organizacija civilnog društva: Forum civilne akcije FORCA (Požega), Somborski edukativni centar – SEC (Sombor), Edukativni centar Kruševac – ECK (Kruševac), Timočki omladinski centar – TOC (Zaječar), Proaktiv (Niš), Somborski omladinski Boom (Sombor)
Plavo-zelena mreža FUTURA
„Plavo-zelena mreža FUTURA se bavi promocijom i implementacijom principa održivog razvoja, sa posebnim fokusom na klimatske promene, cirkularnu ekonomiju, ekoremedijaciju, ekosistemska rešenja u zaštiti prirode, zelenom gradnjom i obnovljivim izvorima energije.
Mreža je osnovana 2006. godine i okuplja 9 organizacija: UNEKOOP, Fondacija za ekološke akcije Zeleni Green Limes (Novi Banovci), Kraljevački razvojni centar (Kraljevo), Unija ekologa UNEKO, Inicijativa za lokalni razvoj Kraljevo, Udruženje građana Novi put (Kraljevo), Institut za bioekonomiju, održivu poljoprivredu i primenjenu ekologiju BIOPROJEKT, SN Agrar (Paraćin), Ekološko obrazovni centar EKOS (Paraćin)
Mreža Evropskog pokreta u Srbiji (MEPuS)
Mreža Evropskog pokreta u Srbiji (MEPuS) je savez udruženja građana koji se zalažu za ostvarivanje evropskih vrednosti u Srbiji, decentralizaciju, lokalni i ruralni razvoj i ravnomemi regionalni razvoj, aktivno učešće građana u svim razvojnim i političkim procesima, unapređenje položaja mladih, žena i ostalih ranjivih kategorija stanovništva kao i unapređenje i razvoj zaštite životne sredine na lokalnom i širem nivou kroz održivi razvoj.
Mreža je osnovana 2012. godine i sarađuje sa srodnim mrežama u regionu i Evropi. Evropski pokret u Republici Srbiji koordinira rad Mreže, koju čine lokalna veća, prisutna u 14 gradova i opština širom Srbije – u Boru, Ćupriji, Inđiji, Kikindi, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Lazarevcu, Leskovcu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Subotici i Valjevu.
Klimatski forum
Klimatski forum je mreža organizacija koje se bave problemom klimatskih promena, podizanjem svesti i adaptacijama na klimatske promene.
Mreža je osnovana 2011. godine i zalaže se za temeljne reforme sa ciljem ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene, za kontinuirani razvoj i doslednu primenu politika i praksi koje integrišu klimatske promene kroz kampanje, panel diskusije, edukacije i izradu predloga za izmenu javnih politika i zagovaranje.
Klimatski forum okuplja 6 članica: Centar za unapređenje životne sredine, Udruženje građana Klima 101, Centar za razvoj neformalnog obrazovanja građana – CRNOG, Udruženje građana GM Opimist, Svetska organizacija za prirodu Adria-Srbija (WWF), Mladi istraživači Srbije
Pošumimo Vojvodinu
Mreža ekoloških udruženja Pošumimo Vojvodinu osnovana je sa ciljem da ostvari veći uticaji javnosti na donosioce odluka na svim nivoima vlasti, radi očuvanja i unapređenja postojećih šuma i povećanja površina pod šumama u AP Vojvodini. Udruženja se zalažu da utiču na razvijanje svesti javnosti o važnosti očuvanja šuma i pošumljavanja na zaštitu prirode, poljoprivrede, ekonomije i ublažavanje posledica klimatskih promena. Mreža je osnovana 2020. godine sa ciljem da se udruživanjem znanja, iskustava, dostupnosti medijima, internet vidljivosti i drugih kapaciteta članica podigne medijska vidljivost činjenica i problema, kao i načina za njihovo rešavanje, u vezi sa stanjem pošumljenosti u AP Vojvodini. U svom sastavu mreža ima 23 organizacije.
Mreža ekoloških organizacija Građani za prirodu
Građani za prirodu su neformalna mreža ekoloških organizacija koje se zalažu za učešće lokalnih zajednica i svih zainteresovanih strana u upravljanju zaštićenim područjima. Mreža se zalaže za decentralizaciju politika zaštite životne sredine i promoviše ideju promene modela upravljanja, gde bi značajniju ulogu u planiranju i sprovođenju mera zaštite trebalo da dobiju pripadnici lokalnih zajednica, koji žive na teritoriji zaštićenim prirodnih područja.
Mreža je osnovana 2019. godine i okuplja 15 članica, a punopravni članovi mreže su: PROAKTIV, Društvo za zaštitu životne sredine Stara Planina, Udruženja građana Zvono Pirot, Ekološko udruženje Gea Pirot, Građanska čitaonica Evropa Bor
Mreža žena za prirodu i zaštitu životne sredine
Mreže žena za prirodu i zaštitu životne sredine nastoji da osnaži žene i doprinese poboljšanju njihovog položaja u ekološkim pokretima, da istakne doprinos žena u borbi za zdravu životnu sredinu, da omogući veću vidljivost u javnoj sferi.
Osnovana je 2020. godine iz potrebe za boljim položajem žena u narastajućem ekološkom pokretu, identifikovanjem specifičnih prepreka i pritisaka sa kojima se žene suočavaju i jačanjem solidarnosti između aktivistkinja.
Mreža žena za prirodu trenutno okuplja preko 40 ekoloških udruženja i aktivistkinja iz ruralnih i urbanih krajeva Srbije.
Zelena mreža grada Niša
Misija Zelene mreže grada Niša za unapređenje i zaštitu životne sredine i održivi razvoj je okupljanje i zajedničko delovanje na istitucionalnom unapređenju učešća građana i organizacija civilnog društva po principima Otvorene uprave u procesu predlaganja, donošenja i sprovođenja propisa iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja u gradu Nišu. Osnovni zajednički cilj mreže je da ostvari uticaj u lokalnoj zajednici radi unapređenja procedura, dokumenta, praksi i projekata u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja i time doprinese unapređenju stanja životne sredine, boljem životu građana i radu javne vlasti po principuma Otvorene uprave.
Ovu mrežu čini 11 organizacija: Media i reform centar Niš, Zeleni ključ, Južna Morava, Zooplanet, Azbuki, Odbor za ljudska prava, PROAKTIV, ENECA, Nova mreža, DELI prostor, Lokalna Fondacija Niš
Lokalna akcija
Savez udruženja građana Lokalna akcija iz Paraćina se bavi unapređenjem zaštite životne sredine, edukacijom stanovništva o značaju čuvanja i zaštite životne sredine, javnim zalaganjem za promenu navika, praćenjem stanja u oblasti informisanja na lokalnom nivou i borbi protiv širenja lažnih vesti, pružanjem podrške profesionalnom izveštavanju na lokalnom nivou. Savez se zalaže za odgovorno upravljanje na lokalnom nivou i bori se protiv diskriminacije i narušavanja ljudskih prava u svakom pogledu.
Savez je osnovan 2021. godine i okuplja 6 članica: UG „Pridruži se“, UG „Građanski pokret slobodan izbor“, UG „Pokret dostojanstvenih“ Paraćin, UG „Sigurno napred“ Paraćin, UG „Medija centar Paraćin“ Paraćin, UG „Institut za regionalni razvoj“ Novi Sad
RAŠ „Omorika“
Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma RAŠ „Omorika“ se bavi javnim zagovaranjem transparentnog raspoređivanja sredstava za zaštitu životne sredine na lokalnom i regionalnom nivou, za šta su razvijene odgovarajuće platforme i baze znanja koje mogu podržati ove ciljeve. Misija i vizija mreže su usmerene na okupljanje i podršku vlasnika privatnih šuma, jačanje njihove uloge u očuvanju šumskih resursa i zastupanje njihovih interesa.
RAŠ “Omorika” okuplja tri udruženja iz Zlatiborskog okruga sa oko hiljadu članova: Udruženje vlasnika privatnih šuma „Bor“ iz Užica, „Alba“ iz Priboja i „Zaovine“ iz Bajine Bašte.
Eko Blok
Mreža udruženja građana Eko Blok se bavi zagovaranjem mera za poboljšanje kvaliteta vazduha. Ciljevi „Eko bloka“ su pritisak na institucije da sprovode zakone, ukazivanje na kršenje propisa, zagovaranje povećanja republičkih i lokalnih budžetskih sredstava za zaštitu životne sredine i informisanje javnosti o stanju kvaliteta i stepenu zagađenja vazduha u Srbiji.
Eko Blok mrežu su osnovale organizacije: NEA (Nacionalna Ekološka Asocijacija), CORS, Polekol, Tvrđava (Smederevo) Tim42 (Leskovac), iRevolucija (Valjevo), inicijativa „Eko Barajevo“ i inicijativa „Za zdrav Novi Pazar„.
Mreža organizacija civilnog društva za održivi razvoj i održivu poljoprivredu
Mreža okuplja članice sa ciljem promovisanja saradnje između javnog, civilnog i poslovnog sektora, očuvanja prirodnih resursa i unapređenja ruralnog razvoja kroz procese evropskih integracija. Glavni ciljevi mreže su jačanje kapaciteta organizacija u oblasti održivog razvoja, uspostavljanje saradnje između javnog, civilnog i poslovnog sektora, kao i podsticanje aktivizma lokalnih organizacija. Mreža teži uključivanju žena i žena preduzetnica u održivu poljoprivredu, formiranju lokalnih partnerstava i podizanju ekološke svesti kroz različite edukativne aktivnosti.
Članice Mreže uključuju organizacije su Asocijacija za razvoj Ibarske doline (Ibar Development Association – IDA), Eko centar, Udruženje rudnjaskih domaćina i Ekološki pokret „Ibar“.