Školska definicija kružne ekonomije bio bi ekonomski sistem koji ima za cilj smanjenje i eliminaciju otpada i neprekidno korišćenje resursa. U kružnoj ekonomiji otpad postaje sirovina za novi proces, nusproizvod ili regenerativni resurs za prirodu – kompost. Kružna ekonomija je u suprotnosti sa tradicionalnom linearnom ekonomijom koja podrazumeva model “uzmi, napravi, iskoristi, baci”  i ona smanjuje korišćenje resursa, energije i zagađenje nastalo odlaganjem otpada u životnu sredinu.

Pa ipak, postoji i drugačiji način da se kružna ekonomija opiše.

“Naša celina je apsolutno i u svakom trenutku cela naša planeta, nikakva granica na ovoj planeti ne postoji. Voda nas povezuje, vetrovi nas povezuju, vazduh nas povezuje”, objašnjava ekološka aktivistkinja Milja Vuković. 

“Znači, kada razmišljamo o bilo čemu što radimo, da li možemo da razmislimo o tome kako se to što radimo, kako se naš biznis odnosi na ceo naš krajolik, na zemlju, na nekoliko generacija koje će doći? Da li to može da postane osnova svega što radimo?”

Na ovo pitanje su kroz svoje priče i iskustva probale da odgovore četiri preduzetnice, u nastojanju da cirkularnu ekonomiju pretvore u stvarnost i prozor u drugačiju budućnost Srbije.

1. Dragana Tar: Fleksibilna poljoprivreda u post-kovid svetu

Dragana Tar

Razgovor o poljoprivredi u 2020. godini ne može da prođe bez pomena pandemije koronavirusa. Dok su se u supermarketima uoči policijskog časa stvarali nepregledni redovi i praznili rafovi, skoro polovina poljoprivrednih proizvođača je iskusila logističke poteškoće i neizvesnu ili smanjenu potražnju, pokazalo je istraživanje Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.  

“Tu se napravila polarizacija 2 vrste vrednosnih lanaca – jedni koji su namenjeni izvozu i koji imaju kapacitet da se postave na tržištu i koji su na taj način i profitirali, a sa druge strane imamo male proizvođače koji čine praktično tri četvrtine našeg poljoprivrednog sektora i proizvodnje hrane. Oni su imali problema da svoje proizvode plasiraju – u martu je na primer plasirana samo četvrtina mlečnih proizvoda, a veliki deo roda ranog povrća je bačen”, objašnjava konsultantkinja u poljoprivredi, Dragana Tar. 

Ipak, primećuje ona, za kratko vreme, mnoge poljoprivrednice su se prilagodile novoj situaciji. Proizvođačice kolubarskog okruga napravile su onlajn Žensku pijacu, preko koje su tokom restrikcija prodavale svoje proizvode – a pijaca je i dalje aktivna.

Pandemija je istakla mane dugih logitstičkih lanaca u proizvodnji hrane i istovremeno pokazala da poljoprivredna proizvodnja u Srbiji može lako da se prilagodi trendovima zelene ekonomije, kako i kriznim situacijama, tako i van njih. Ti trendovi podrazumevaju lokalizaciju i deglobalizaciju, svest o važnosti pristupa zdravoj hrani, kao i direktnu prodaju i relaciju između proizvođača i potrošača. Iako kružna ekonomija oponaša prirodne procese i ide pod ruku sa nekim od naših navika, ona u modernom, masovnom društvu zahteva i izvestan nivo inovacije. 

“Pomenula bih dve kompanije koje mi se čine da su u ovom sektoru interesantne”, kaže Dragana Tar. “Jedan od njih je Iceberg Salad Centar koji je tokom zabrane kretanja imao krizu s ranim povrćem. Oni su svu hranu koja je bila u opasnosti da propadne počeli da prerađuju u pesto i razne šejkove – dakle uspeli su da nađu novu namenu hrani, umesto da čekaju njeno propadanje. Drugi primer je kompanija Eco Fungi koja koristi otpad od kafe kao bazu za uzgoj gljiva.”

2. Milja Vuković: Od promena u navikama do biznisa

Milja Vuković

Inovacija ne podrazumeva samo novi koncept biznisa – već i usađivanje novih navika, kako u sopstvenu dnevnu rutinu, tako i drugima. U velikim supermarketima, višekratne vrećice za merenje povrća su postale uobičajen deo ponude s ciljem da se smanji potrošna plastičnih kesa. Pre dve godine – ovakve inicijative su krenule od malih preduzeća.

“Pojavio se čitav niz malih, uglavnom ženskih biznisa, koji se bave smanjivanjem tekstilnog zagađenja, tako što od spašenog tekstila prave iste te vrećice kojima em pomažete lokalni biznis, em zeleni biznis, em smanjujete količinu otpada. To vam otvara prostor za pravljenje raznih vrsta višektratnih umesto jednokratnih proizvoda – tu su proizvodi od spašenog tekstila, održiva moda, sve popularniji second hand, a sve to kao kao prostor za kreativnost i održivost nasuprot konzumerizmu.”, objašnjava Milja Vuković. 

Među sve popularnijim svakodnevnim proizvodima su i čvrsti šamponi, balzami za kosu, deterdženti za sudove – svi napravljeni s ciljem da koriste reciklirane sirovine, da ne zahtevaju ambalažu i da uspostave direktan odnos između lokalnog proizvođača i kupca.

“Izdvojila bih i firmu SOMA koja od gljiva proizvodi razne vrste inventivnih prirodnih obnovljivih materijala koji su potpuno kompostabilni u običnom domaćem kompostu. Ali važno je ne ostajati u toj kutiji – svaki biznis, čime god da se bavi, treba da razmišlja o tome kako da smanji otpad ”, dodala je Vuković.

3. Sanja Knežević: Eko-turizam – od fraze do održivosti

Sanja Knežević

Eko-turizam i seoski turizam u Srbiji deklarativno promovišu ljubav prema životnoj sredini, lokalnoj zajednici i jednostavnom načinu života. U praksi, on uglavnom podrazumeva eksploataciju prirodnih dobara i resursa, pri kojoj se priroda i sela prilagođavaju potrebama tržišta.

Kada je obnavljala napušteno imanje Slatkovac, Sanja Knežević je imala nešto drugo na umu. Iako su joj građevinske firme nudile da zaseok sravne sa zemljom i izgrade nešto novo, ona je insistirala na tome da se kuće obnove korišćenjem blata, slame i greda od kojih su pre stotinu godina i izgrađene. 

“Ceo taj koncept je malo drugačiji od onoga kako ljudi obično zamišljaju seoski turizam. Nama je bilo važno da kroz obnovu da očuvamo i vratimo stare vrednosti kada je reč o kulturi, umetnosti, tradiciji, ali i zaštiti životne sredine,” kaže ona. 

Razvoj zaseoka nastavio se kroz sadnju biobašte i uzgajanje životinja, od kojih se proizvodi hrana za posetioce. U rad je vremenom uključeno i lokalno stanovništvo – koji su u početku imali određenu dozu nepoverljivosti prema projektu. 

“Sa Mladim istraživačima Srbije smo organizovali volonterske kampove i sređivali našu zajednicu. Susedi su vremenom prihvatili te ideje i uključili se. Onda smo organizovali i kampove za decu sa posebnim potrebama, organizovali umetničke radionice u kojima smo od recikliranih predmeta pravili muzičke instrumente i onda organizovali koncerte. Ovakve inicijative su nešto što celoj zajednici daje moć,” zaključila je Knežević.

4. Jelena Kiš: Gde nastupa sistem i ženski princip

Jelena Kiš

Iz ovih priča, jasno je da žensko preduzetništvo bazirano na principima inovacije, prirodnog toka stvari, zajedništva i solidarnosti vrlo lako stvara mogućnosti za razvoj kružne ekonomije. 

“Koncepti održivog razvoja su nešto što se jako poklapa sa ženskim principom poslovanja. Žene generalno imaju osećaj za opšte dobro, što je suština dobrog poslovanja u održivom razvoju” kaže menadžerka za održivi razvoj i regulatorne poslove, Jelena Kiš.

Da cirkularna ekonomija ne bi ostala zarobljena u mehurima lokalne proizvodnje i dobre volje pojedinaca i manjih grupa, sistem cele države mora da podržava razvoj održive ekonomije. Praksa Evropske unije oslanja se na nizove ekonomskih mera, eko-modulacija, što je taksa čija visina zavisi od reciklabilnosti pakovanja. 

“Nisu to kazne po sebi – vi naprosto plaćate veće takse nego što biste za reciklabilna pakovanja i u tom smislu uvodi se ekonomski mehanizam koji će potrošaču jasno staviti do znanja kako se nešto reciklira i gde se stavlja. Ideja je da to bude jednostavno, a da materijali koji su nereciklabilni budu dovoljno skupi da vi možete finansijski da podnesete taj ciklus koji uključuje i prikupljanje, i reciklažu i u najgorem slučaju deponovanje otpada,” objašnjava Jelena Kiš.

Uprkos složenom procesu reciklaže u industriji, ona ističe da je važno vratiti se osnovnom konceptu kružne ekonomije kao testu svega što radimo.

“Sve u prirodi zapravo nastoji da ima ciklus i da kruži – od vode, do hranljivih materija. To je nešto što je priroda uredila kroz milijarde godina evolucije, a onda smo mi kao potrošačko društvo nastupili sa potpuno drugim konceptom. U tom smislu, ideja cirkularne ekonomije je pokušaj oponašanja prirodnog toka, tj. da materijali ne postaju otpad, nego da cirkulišu u sistemu”, primećuje Jelena Kiš.

***

Ove priče možete čuti na panel diskusiji “Zeleni razgovori” u organizaciji Arhus centra Novi Beograd koji je deo Mladih istraživača Srbije. Kroz rad Arhus centra, nastojimo da sugrađanima pomognemo da stignu do relevantnih informacija i institucija u misiji da reše lokalne probleme koji se tiču zaštite životne sredine – dostupni smo u okviru Zelenog sandučeta na sajtu Arhus centra Novi Beograd. 

Diskusija je organizovana u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji i našim partnerima i grantijima na projektu „Zeleni inkubator“ koji sprovode Beogradska otvorena Škola, Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zaštite životne sredine uz podršku Evropske unije. Panel možete pogledati na ovom linku.