Koja je uloga medija u zaštiti životne sredine? Kako se mediji i civilni sektor prožimaju u svakodnevnom radu? Koliko se razlikuju medijske i ekološke prilike u Sloveniji i Srbiji? Ove teme smo otvorili tokom susreta sa novinarkom POP TV, Teom Šentjurc, u okviru naše studijske posete Sloveniji.

Kroz ovu posetu, upoznavali smo se primerima dobre prakse zaštite životne sredine u regionu u želji da kroz razgovor i razmenu iskustava pronađemo načine da ove prakse uvrstimo u svoj rad i naše društvo.

Budući da je misija u zaštiti životne sredine neprekidna izgradnja svesti o ovom pitanju, vrednost medija kao saveznika na tom putu je neprocenjiva – ne samo u ulozi pukog prenosioca informacija, već i kreatora javnog mnjenja. Brojne teme koje su danas aktuelne u Srbiji, a tiču se životne sredine, poput zagađenja vazduha ili malih hidroelektrana potekle su od nezavisnih medija.

Kako Šentjurc kaže, u poređenju sa situacijom u Srbiji, kao i zagađenjem i opasnostima koje predstavljaju fabrike poput LingLonga ili rudnika Rio Tinto, u Sloveniji je situacija daleko bolja i ljudi su veoma osetljivi na pitanja životne sredine. To se pokazalo i tokom letošnjeg referenduma o pijaćoj vodi u Sloveniji, koji je slovenačka novinarka ocenila kao jasan signal građana da Vlada ne može da radi šta hoće sa prirodnim resursima. 

Ona je skrenula pažnju i na neke specifične izazove u radu u medijima – iako novinari žele da se posvete ovoj temi, čest problem je nedostatak kapaciteta, jer ovakve teme zahtevaju vreme i pripreme. 

“Baš zbog toga, saradnja sa OCD, u smislu deljenja podataka, kontakata i ukazivanja na teme, jeste jedan od načina da se mediji i civilni sektor uzajamno ispomažu. Na kraju, zaštita životne sredine nije i ne sme da bude političko pitanje, to je pitanje javnog interesa,” ocenila je Šentjurc. 

Na pitanje šta je za Sloveniju značio već pomenuti referendum u pijaćoj vodi, Šentjurc je odgovorila da je u susret referendumu Vlada pokušavala da brani sporni zakon, da minimalizuje pitanje kako bi što manje ljudi izašlo na referendum, a bilo je i “spinova” i nazivanja ekoloških aktivista lažovima. Tu se vidi i činjenica da je životna sredina u Sloveniji, uprkos dobroj uređenosti, pod stalnim pritiscima – među kojima je i aktuelizacija teme malih hidroelektrana. Šentjurc je ocenila da Vlada predstavlja takve projekte kao reformu energetskog sektora, budući da je energetika jedini sektor koji nije privatizovan, te sada nastaje borba za “grabljenje kapitala”. 

“Stoga je priča o hidroelektranama samo posledica previranja u sektoru energetike. Vlada je počela da smenjuje ljude koji rade na energetskoj tranziciji i veliko pitanje će biti izgradnja druge nuklearne elektrane u Sloveniji. A priča o malim hidroelektranama će tek dospeti u žižu, jer svi građani počinju pomalo da pričaju o energetskoj tranziciji – što je dobro, jer je jako važno da energetska tranzicija bude pravedna i da se ljudi lošijeg materijalnog stanja ne izostave iz te transformacije”, prokomentarisala je Tea Šentjurc. 

Ona je saradnju sa institucijama ocenila pozitivno, rekavši da mediji drže institucije odgovornim za transparentnost, te se oni ne usuđuju da ne daju izjave. Kako kaže, mediji su u velikoj meri u saradnji sa građanima i civilnim sektorom kreatori agende javnog mnjenja kada je reč o životnoj sredini, ali s obzirom na ranije pomenute slabe kapacitete, ta saradnja nastavlja da bude ključ medijske inicijative u toj oblasti. 

U zaključku, Šentjurc se osvrnula i na pitanje polarizacije u različitim temama i “informacionog mehura” u kom svako prati medije koji odgovaraju njihovim stavovima. 

“Svako voli da čuje ono u šta veruje, ali ljudi u Sloveniji su navikli da čuju ono što se zaista dešava, i to u Dnevniku javnog servisa svako veče u 19 časova. Na tom putu, mi moramo da se borimo protiv instrumentalizacije medija i onoga čime se vi kao civilni sektor bavite. Nikada ne treba odustati u borbi za pravu stvar i u tome treba imati poverenja u mlade ljude, koji proepoznaju šta je značajno, a to je životna sredina, i spremni su da se bore za to”, zaključila je Šentjurc. 

Ova poseta je deo programa EKO-SISTEM, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. U njoj su učestvovali predstavnici i predstavnice partnerskih organizacija Mladih istraživača Srbije koje realizuju svoje projekte u okviru EKO-SISTEM programa.

(Izveštaj: Luka Milovanović, Beogradski fond za političku izuzetnost/Asja Francisti, Mladi istraživači Srbije)