Kako se razvijala zaštita prirode u Sloveniji? Šta jednu instituciju čini odgovornom i efikasnom u radu? Kako rad institucija izgleda iz perspektive civilnog sektora?  Ove teme smo u okviru naše studijske posete Sloveniji otvorili sa direktorom Zavoda za zaštitu prirode Hrvojem Teom Oršanićem i ekspertom za projekte u oblasti zaštiti životne sredine i bivšim upravnikom Notranjskog regijskog parka, Leonom Kebeom. 

Kroz ovu posetu, upoznavali smo se primerima dobre prakse zaštite životne sredine u regionu u želji da kroz razgovor i razmenu iskustava pronađemo načine da ove prakse uvrstimo u svoj rad i naše društvo.

Prvi koraci u zaštiti prirode u Sloveniji napravljeni su još 1908. godine, u cilju zaštite brojnih slovenskih jezera. Priča se nastavila osnivanjem Prirodnoslovnog društva i izradom Povelje, programa u kom se izražava ideja da država treba da brine o razvoju i zaštiti prirodnih resursa. Prvi zakon u oblasti zaštite prirode donet je 1945. godine, a Zavod koji funkcioniše po modernom konceptu zaštite prirode osnovan je u periodu 2000. i 2001. godine. 

Danas, u režimu NATURA 2000 nalazi se gotovo 37% područja Slovenije. Cilj te zaštite je prevashodno očuvanje vrsta, ali i određivanje područja koja nisu rezervati, te se u njima može odvijati pojačana ljudska aktivnost poput izgradnje – uz obaveznu procenu uticaja. Taj proces nije išao bez svojih problema i izazova – Oršanić je istakao da su u procesu uspostavljanja tih područja opštine u Sloveniji bile nezadovoljne ograničenjima. 

Iako se Zavod za zaštitu prirode suočava sa brojnim izazovima, Oršanić podvlači da ova institucija deluje nezavisno, da nema uticaja politike, kao i da je tokom njegovog mandata bilo nekoliko poziva političara, ali ne i pritisaka. “Ja ne mogu da vršim pritisak na moje zaposlene”, zaključio je, naglasivši da političari prihvataju odluke Zavoda. 

Leon Kebe je imao kritički stav prema vlastima u Sloveniji kada je reč o uspostavljanju zaštićenih područja i zaštiti prirode, označivši aktiviste iz civilnog sektora kao jednu od važnih pokretačkih sila u zelenim promenama. 

“Postigli smo mnogo, ali jedna od početnih grešaka aktivista vezanih za Naturu 2000 ležala je u prevelikim očekivanjima. Na Balkanu je naprosto teže animirati ljude za zaštitu prirode – zbog generalnog stava da priroda u regionu nije naročito ugrožena”, primetio je Kebe.

Odgovarajući na pitanje učesnika o oceni prihvatljivosti u oblasti zaštite prirode rekao da se radi o komplikovanoj i kompleksnoj stvari. Istakao je da se moraju poštovati smernice Direktorata za životnu sredinu (EU DG). Iako zakonodavstvo u Sloveniji nije u potpunosti usaglašeno sa ovim propisima, oni se moraju poštovati – jer postoji mogućnost da neka organizacija civilnog društva prati aktivnosti, uoči grešku u primeni i kontaktira DG, što može rezultirati novčanim kaznama za državu. 

Oršanić je istakao da Zavod u postupcima ocene prihvatljivosti i za pojedine projekte može dodeljivati ocene A, B, C i D, gde je A prihvatljivo, a D potpuno neprihvatljivo. Istakao je da je ukupno 2% projekata koji su ocenjeni ocenom D (npr. Hidroelektrana Mokrice). Kao poseban problem za životnu sredinu Oršanić je označio i veliki broj “malih” zagađivača, poput poljoprivrednih gazdinstava, farmi ćurki i sličnih objekata koji stvaraju kumulativni uticaj.

Na kraju, govoreći o opštoj atmosferi u oblasti zaštite životne sredine, Oršanić je zaključio: “Imamo cilj, nosimo zastavu, mi moramo da vodimo promenu! Ne mogu pojedinci biti odgovorni za zaštitu prirode, već je odgovornost na politici. Zaštita prirode je stvar društva i raditi na zaštiti prirode znači biti na pravoj strani!”.

Ova poseta je deo programa EKO-SISTEM, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. U njoj su učestvovali predstavnici i predstavnice partnerskih organizacija Mladih istraživača Srbije koje realizuju svoje projekte u okviru EKO-SISTEM programa.

(Izveštaj: Vladimir Pantić, Evropski pokret u Srbiji – Valjevo/Asja Francisti, Mladi istraživači Srbije)