“Vode su tema ili kad je suša ili kad je poplava ili kad je pomor ribe ili kad je zagađenje. Mi ne mislimo o vodi kada je obična situacija. Kada su vode medijska tema, onda se svi malo angažujemo, ali na kraju vode nekako odu u zapećak.” 

Ovom konstatacijom, biološkinja Duška Dimović iz Svetske organizacije za prirodu (WWF) otvorila je diskusiju o nekoliko ključnih pitanja u oblasti upravljanja vodama u Srbiji. Na Dan Dunava, 29. juna, ova tema je okupila stručnjake iz državnog, naučnog i civilnog sektora, kao i predstavnike Evropske unije, na vebinaru koji je organizovao EU Info Centar u Srbiji. “Vode koje su de fakto život i koje su značajne za sve nemaju dovoljno pažnje – ni političke, ni ekonomske, ni u širem društvu,” ocenila je ona. 

U Evropi, s druge strane, planovi se prave decenijama unapred – i to ambiciozni. Neki od ciljeva Evropske unije jesu pretvaranje 30% evropskog kopna u zaštićena područja, vraćanje 25,000 km reka u status slobodno tekućih reka, smanjenje upotrebe pesticida za 50 odsto do 2030, kao i sadnja tri milijarde stabala. 

Da li je Srbija spremna da bude deo evropskog Zelenog plana? Evropska unija smatra da ne bi trebalo gubiti vreme na premišljanje.

“Angažman Zapadnog Balkana u postizanju ovih ciljeva, mogao bi da pomogne ekonomiji i otvori radna mesta,” istakao je u svom obraćanju Antoan Avinjon iz Delegacije Evropske unije. “Pred Zapadnim Balkanom je velika prilika da načini korak napred ka inovativnim tehnologijama.”

Gde početi sa tolikim ambicijama?

Kao univerzalno rešenje, ili bar početak univerzalnog rešenja, sagovornici vide Evropsku direktivu o vodama i prateće dokumente. Time bi državnom, civilnom i biznis sektoru dali jasne smernice na koji način da organizuju svoje delovanje u cilju očuvanja vodenih i priobalnih ekosistema. 

Učesnici diskusije iz različitih društvenih sektora ponudili su svoje perspektive kada je reč o urgentnim problemima i rešenjima u oblasti upravljanja vodama u Srbiji.

Fon Kajc: Rekama treba nadzor i javna diskusija

Stalni savetnik na tvining projektu EU i Srbije „Podrška planiranju politika u sektoru upravljanja vodama” Štefan fon Kajc, potvrdio je uvodni utisak diskusije.

“Svakodnevni problemi, poput cvetanja vode ili previše zagađujućih materija takođe igraju važnu ulogu. Zato je važno da budemo upoznati sa tazkozvanim statusom životne sredine, a on se može sagledati samo kroz adekvatan nadzor i to je upravo ono što mi radimo kroz ovaj tvining projekat,” objasnio je on. 

Cvetanje vode ima ozbiljne posledice po vodene ekosisteme. (Izvor: Dr. Jennifer L. Graham | U.S. Geological Survey/Flickr/CC BY 2.0)

Prošle godine u septembru, preko 20 eksperata iz Nemačke i Srbije je proputovalo kroz čitavu zemlju kako bi procenili rad 15 lokaliteta za nadzor u pogledu biološkog i biohemijskog statusa, kao i u pogledu hidromorfologije. Podaci koji su tada prikupljeni biće integirsani u plan za upravljanje rečnim slivovima, zajedno sa podacima iz drugih izvora, poput Agencije za zaštitu životne sredine, Zavoda za hidrogeologiju i preduzeća u oblasti vodoprivrede.  

Svi rezultati su već objavljeni na sajtu projekta i dostupni javnosti. Plan za upravljanje rečnim slivovima će biti spreman u toku 2020. i biće objavljen na sajtu Republičke direkcije za vode. Tim povodom, Kajc je istakao važnost transparentnog informisanja javnosti o stanju voda. 

„Učešće javnosti je od vitalnog značaja jer čini osnovu civilnog društva i demokratije, i smatram da je pozitivno imati priliku da se o ovim stvarima razgovara i da se o njima iznese mišljenje,” zaključio je on. 

Milić: Sektoru upravljanja vodama fali ljudstvo

Nadzor, kako stanja voda, tako i implementacije različitih direktiva i zakona, umnogome zavisi od ljudskih kapaciteta u nadzornim telima. Na primer, u sektoru upravljanja voda, Srbija na celoj teritoriji raspolaže sa 25 inspektora – 17 u centralnoj Srbiji, 5 u Vojvodini i 3 u Beogradu. Ovo će predstavljati ozbiljan problem kada na red dođu sve obaveze i aktivnosti koje podrazumeva proces integracija predviđen Poglavljem 27. 

“Problemi su šaroliki – ja uvek počnem od vodosnabdevanja, kao najvažnije kategorije, jer pravo na zdravu vodu za piće je apsolutno priroritet svima nama. Znači potrebno je obezbediti dovoljne količine zdrave pijaće vode, a ujedno preduzeti i sve moguće mere da se štete i poplave umanje u što većem obimu, jer mi smo pre nekoliko dana bili svedoci ozbiljnih poplava i šteta koje smo od bujučnih vodotoka doživelu u svim delovima Srbije,” rekla je v.d. direktora Republičke direkcije za vode, Nataša Milić.

Poplave u opštini Gornji Milanovac tokom maja 2014. godine. (Izvor: Mihailo Jovanović/CC BY 3.0)

“Paralelno sa Planom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, radi se i plan upravljanja rizikom od poplava. On će obezbediti bolju prevenciju i prepoznavanje svih rizika i efikasniju odbrana uz manju materijalnu štetu,” dodala je ona.

Uprkos isticanju zdrave pijaće vode kao jednog od glavnih prioriteta, Milić nije imala konkretnu informaciju do koje godine će biti dozvoljeno ispuštanje otpadnih voda direktno u vodotoke. Prema njenim rečima, Poglavlje 27 će odrediti finalne rokove.

„Neka dinamika postoji, ali mi tražimo malo duže rokove,“ zaključila je ona. Ujedno je najavila da bi Plan upravljanja vodama trebalo da bude usvojen do kraja 2021. godine, istakavši da će to biti važna godina za javnu diskusiju. Ona je ujedno skrenula pažnju na još neke probleme u sektoru upravljanja vodama.

Paunović: Odupreti se hidromorfološkim pritiscima

S druge strane, dr Momir Paunović sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ kao najveću opasnost po vode u Srbiji identifikuje hidromorfološke pritiske – što su upravo neki od planova državnog sektora. To podrazumeva tretman i eksploataciju šljunka, izgradnju brana, nasipa, hidrocentrala, različitih objektata, uključujući i mini-hidroelektrane koje su u poslednjih nekoliko godina česta tema u oblasti zaštite životne sredine.

“Ove promene jako utiču na vodene ekosisteme. Kada govorimo o vodenim ekosistemima, ne mislimo samo na biološku raznovrsnost, to je samo ono što nas naučnike interesuje i gde mi pratimo dešavanja. Ali to je jedan povezan sistem i ukoliko sistem ne radi kako treba ta voda neće ni moći da se koristi. Shvatamo da sistemi odbrane moraju da postoje, ali potrebno je više razgovora kako bi se preskočilo uništavanje delova sistema,” upozorio je on.

Reka Prištavica u procesu izgradnje MHE, Užice (Foto: Tijana Jevtić/Kosmodrom)

Kada je reč o izgradnji minihidroelektrana, Momirović je ocenio da nije neophodno da korišćenje voda bude apriori negativno za živi svet i biološku i predeonu raznovrsnost, ali da je “sumanuto” praviti takve objekte u zaštićenim područjima čiji je značaj za životnu sredinu jasno merljiv. On je pozvao državni i biznis sektor da u takve odluke uključe nauku. 

Ipak, da li je moguće da takve odluke zaista prate isključivo stručne procene?

Stanković: Važno umrežavanje i fokus civilnog sektora

“Sama činjenica da su MHE subvencionisane, to je dokaz da privatni sektor vrši uticaj na državu, tako da i mi, civilno društvo, treba da vršimo pritisak na državni sektor i da se fokusiramo na tu jednu jedinu stvar,” nadovezao se Srđan Stanković, osnivač udruženja Supernatural. 

Dok određene institucije u Srbiji dobro razumeju ulogu civilnog društva, orgroman broj institucija ne shvata da je to jedan od temelja funkcionisanja demokratskog društva, ocenio je on. Ipak, snažan uticaj civilnog sektora uslovljen je i fokusom koji udruženja građana mogu da ulože u određene teme – a njega neretko manjka zbog nedostatka finansija i finansiranja na projektnoj bazi. Međutim, postoje i dobri primeri umrežavanja koji rezultiraju jačim kapacitetima i boljim fokusom.

“Dobar primer je svakako Koalicija 27 (čiji su član i Mladi istraživači Srbije). U Srbiji, to je možda najbolji primer dobre organizovanosti struke i ozbiljnih organizacija civilnog društva koje vrlo temeljno i ozbiljno pristupaju rešavanju određenih problema. Ima 9 organizacija i to je ono što fali ostatku Srbije, organizacija i saradnja na prioritetima,“ zaključio je Stanković.

Nadovezavši se na priču o manjku ljudskih kapaciteta u državnim institucijama kada je reč o nadolazećim projektima o oblasti upravljanja voda, Stanković je istakao da ti kapaciteti lako mogu biti nadomešteni uključivanjem struke iz civilnog sektora u procese usvajanja evropskih direktiva.

Upravljanje vodama je sektor koji zahteva saradnju, razumevanje i potpuno umrežavanje svih sektora i delova društva. Kroz diskusiju, jasno je da državni i civilni sektor, kao i struka, neretko imaju potpuno različite poglede na to šta su prioriteti i najbolja rešenja na putu do istog cilja.

Jedno od rešenja nudi i program EKO-SISTEM – upravo kroz podsticanje umrežavanja i ojačavanja kapaciteta civilnih organizacija u sprovođenju reformi predviđenih Poglavljem 27. Važan deo tog Poglavlja čini i sektor upravljanja vodama, ali i sve druge oblasti koje se tiču zaštite životne sredine. Želiš da doprineseš boljem stanju životne sredine u Srbiji? Imaš sjajnu ideju, udruženje, ali nemaš sredstva? Prijavi se za naš bilten i mi ćemo te informisati o aktivnostima i grantovima koje će EKO-SISTEM dodeljivati tokom 2021. i 2022. godine.