Kako se poverenje između građana i civilnog sektora stiče, a kako gubi? Kako se grade mostovi između civilnog sektora i institucija? Koja je budućnost naše uloge u društvu? Ove teme smo otvorili tokom susreta sa aktivistom Tonijem Vidanom u okviru naše studijske posete Sloveniji.

Kroz ovu posetu, upoznavali smo se primerima dobre prakse zaštite životne sredine u regionu u želji da kroz razgovor i razmenu iskustava pronađemo načine da ove prakse uvrstimo u svoj rad i naše društvo.

Toni Vidan dugogodišnji je ekološki aktivista koji je svoje prve korake napravio u okviru antinukleranog angažmana sredinom osamdesetih u SFRJ u Zagrebu. Ubrzo potom, bio je jedan od osnivača renomirane organizacije iz Zagreba, Zelene akcije, a aktivno je učestovao na danas čuvenoj Zemaljskoj konferenciji u Riju 1992. godine. Nakon osnivanja Evropske unije aktivan je i u Savetodavnom telu EU – Europskom gospodarskom i socijalnom odboru (EGSO), u kojem predstavnici poslodavaca, sindikata i ostalih segmenata organizovanog civilnog društva savetuju tela Evropske Unije pri donošenju važnih evropskih direktiva i politika.

Vidan je i potpredsednik European Environmental Bureau, koji uz Bankwatch Network, BirdLife International, Climate Action Network (CAN), Friends of the Earth Europe, Greenpeace, Heal, Naturfreunde, Transport&Environment i WWF, čini GREEN 10 mrežu organizacija koje aktivno i kontinuirano zagovaraju interese zaštite životne sredine i biodeverziteta na nivou Evropske unije.

Na početku svog izlaganja, Vidan je predstavio evropsku proceduru donošenja odluka koja obuhvata tri važna elementa strukture evropskog odlučivanja – Evropske komisije koja je glavno izvršno telo koje i predlaže i izvšava legislative, zatim Evropskog parlamenta (glasa građana Evropske Unije) koji donosi i potvrđuje nove evropske politike, zajedno sa Savetom Evrope koji predstavlja glas članica zemalja Evropske unije.

“U ovom procesu važno je istaći da Evropska komisija, koja je odgovorna za izradu predloga zakona i politika, to radi nakon sveobuhvatnog konsultativnog procesa svih zainteresovanih strana. Važno savetodavno mesto u izradi predloga politika i direktiva imaju Komitet regiona koji čine predstavnici evropskih, regionalnih i lokalnih vlasti i Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC, na hrvatskom EGSO), u kojem aktivno učestvujem više od deset godina,” objasnio je Vidan.

Iako je kao dugogodišnji ekološki aktivista bio u situaciji da u velikom broju slučajeva ne vidi rezultate svog zagovaranja, Toni Vidan ostaje pozitivan po pitanju društvenog aktivizma započevši svoje izlaganje čuvenim citatom Vinstona Čerčila iz vremena II svetskog rata „Kad si u paklu, hodaj“. 

“Vidim nadu u mogućnost promene, s obzirom na to da će 2021. godina ostati upamćena kao godina u kojoj su svetska ulaganja u zelene projekte nadmašila ulaganja u industriju upotrebe fosilnih goriva”, kaže Vidan.

On je izrazio i zadovoljstvo stupanjem na snagu evropskog Zelenog dogovora (Green Deal) i velikim brojem mladih aktivista aktivnih u Evropi u okviru kampanje srednjoškolaca “Fridays for Future”. Zeleni dogovor je dokument koji je donela Evropska unija, a koji ima za cilj zaustavljanje emisija gasova staklene bašte do 2050. godine, ekonomski razvoj koji ne zavisi od upotrebe resursa, vodeći se idejom da nijedna osoba niti mesto smeju biti zapostavljeni u dostizanju ovih ciljeva. Ogromna finansijska sredstva Evropske unije biće opredeljena za Zeleni dogovor – trećina ukupnih investicija Evropske unije od 1.8 triliona evra. 

U nastavku, nametnula se u tema Zelene agenda za Zapadni Balkan (Green Agenda for the Western Balkans), koja je predviđena evropskim Zelenim dogovorm i povezana sa Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan (Economic and Investment Plan for the Western Balkans). Nju su lideri zapadnobalkanskih zemalja (BiH, Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija) usvojili na samitu u Sofiji.

Ipak, Vidan je upozorio da Zelena agenda za Zeleni Balkan ni u jednom svom redu ne spominje civilno društvo i da je sam početak rada na sprovođenju ove agende krenuo vrlo loše. Naime, od agencije koja je za potrebe održavanja Samita u Sofiji angažovana od strane EU, kasnije je traženo da izradi Akcioni plan za sprovođenje ove agende, koji urađen loše, praktično bez ikakvih konsultacija sa zainteresovanim stranama. Ova agencija je potom osnovala Regionalni savet za saradnju (Regional Cooperation Council) koje je telo za konsultacije za sprovođenje Zelene agende a zainteresovane strane su praktično ostale bez svoga savetodavnog tela. 

“Zbog ovakve situacije forum od desetak relevantnih organizacija iz Brisela i zemalja zapadnog Balkana uputio je komentar usvojenog Akcionog plana (na samitu zemalja Zapadnog Balkana održanom u Brdu u Sloveniji) i skrenuo pažnju Evropskoj komiji i osnovanom Regionalnom savetu za saradnju da je tekst nedefinisan, donet svega dve nedelje pre njegovog usvajanja i da sadrži ciljeve koji neće biti dostižni niti ostvareni do kraja trajanja ovog plana. I na ovom primeru se vidi važna uloga aktivnog civilnog društva, ne samo kada su u pitanju dešavanja unutar zemalja, već i kada je reč o važnim međunarodnim planovima i dokumentima,” ocenio je Vidan.

Jedan od izazova o kom se govorilo u dijalogu između Vidana i učesnika sesije, jeste i sve veća popularnost neformalnih, spontano okupljenih grupa usmerenih na određene specifične ciljeve u zaštiti životne sredine. Osim što generišu veliku pažnju javnosti, oni uspešno mobilišu i veliki broj ljudi. Vidan je ocenio da ovakvi pokreti uprkos inicijalnom uspehu nemaju kapacitet za trajanje – te da se promenom, stručno i sistematično, ipak najbolje bavi civilni sektor. 

„U našem regionu, političari se ne bave razvojem – oni to prepuštaju tržištu. Organizacije civilnog društva su u poslednje dve decenije bile pokretačka sila koja se bavi problemima koje proizilaze iz razvoja – od zagađenja životne sredine do GMO ishrane. I zašto je važno da organizacije kao takve opstanu, posebno sada kada vidimo sve više neformalnih građanskih pokreta koji nastaju kao spontana reakcija na neki problem? Zato što je važno imati posvećene, stručne organizacije koje temu prate kontinuirano, identifikuju probleme u začetku i strateški zagovaraju ishode – pre nego što se problem desi. Tako se gradi poverenje i tako raste naš društveni kapital.„, zaključio je on. 

Studijska poseta Hrvatskoj i Sloveniji održana je u okviru programa EKO-SISTEM, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. U njoj su učestvovali predstavnici i predstavnice partnerskih organizacija Mladih istraživača Srbije koje realizuju svoje projekte u okviru EKO-SISTEM programa.

(Izveštaj: Duško Medić, Arhus centar Novi Sad)