Netransparentnost procesa donošenja odluka i loša primena postojećih zakona, čak i onih koji su usklađeni sa pravnim tekovinama Evropske unije, i dalje su najveći problem u oblasti zaštite životne sredine u regionu Zapadnog Balkana. To je bio zaključak onlajn sastanka Evropske komisije sa organizacijama civilnog društva sa Zapadnog Balkana i iz Turske, koji je održan u cilju uključivanja civilnog sektora ovih zemalja u debatu o novim prioritetima u zaštiti životne sredine i Evropskom zelenom planu.

Među predlozima predstavnika Zapadnog Balkana i Turske za izradu Zelene agende, bilo je hitno preduzimanje mera za smanjenje zagađenja vazduha, kao i rad na infrastrukturi za tretman otpadnih voda. Govorilo se i o uspostavljanju ekološke mreže Natura 2000, koju u Evropi čini skup prirodnih područja pod posebnom zakonskom zaštitom. Iako se godinama radi na pripajanju zaštićenih područja u Srbiji ovoj mreži – pomaka napred i dalje nema. U stvari, ova područja su trenutno ugroženija nego ikad, usled izgradnje malih hidro elektrana koje uništavaju sve balkanske reke i njihove pripadajuće ekosisteme.

U diskusiji je učestvovalo 24 organizacije civilnog društva, koje su predstavljale sve zemlje učesnice EPPA programa. Predstavnik Mladih istraživača Srbije bila je Milka Gvozdenović, koordinatorka za politike zaštite životne sredine i umrežavanje. Sastankom su predsedavali predstavnici Evropske komisije, Madalina Ivanica i Gijemet Vaši, koji su prepoznali važnost učešća civilnog sektora u javnoj debati o ovim pitanjima i najavili veći pritisak na Vlade zemalja potpisnica kada je reč o sprovođenju politika životne sredine.

Tokom sastanka, Tanja Hafner Ademi, vođa tima projekta koji podržava EU „Tehnička podrška organizacijama civilnog društva“, govorila je o napretku projekta, kao i o izgradnji kapaciteta ministarstava u regionu na prenošenju i praćenju primene pravnih tekovina EU u oblasti životna sredine. Mihail Dimovski, EPPA vođa tima, održao je prezentaciju o EPPA aktivnostima usmerenim na usklađivanje Zelene agende za Zapadni Balkan sa Evropskim zelenim planom.

Učesnici sastanka su imali i kraću obuku o pristupanju problemima iz oblasti zaštite životne sredine, kao i komunikacije i rada sa predstavnicima Evropske komisije. Obuku su držali predstavnici Evropskog biroa za zaštitu životne sredine i očuvanje prirode – Patricia Hajdeger i Henrik Osterblad.

Učesnici su izrazili nadu da će se kvalitetan dijalog civilnog sektora sa Evropskom komisijom nastaviti i u narednom periodu, s obzirom na to da su povratne informacije sa terena ključ uspeha Evropskog zelenog plana i Zelene agende za Zapadni Balkan.