Da li znamo kuda odlazi novac koji kroz različite takse uplaćujemo za zaštitu životne sredine? Da li se on koristi u svoju zadatu svrhu? Da li iko oseća potrebu da nam polaže račune o tome kako se životna sredina unapređuje iz našeg džepa? Lokalne organizacije često postavljaju ovo pitanje, a neke su otišle i korak dalje kroz istraživanja.

U okviru projekta “Platforma za učešće javnosti u odlučivanju o javnim politikama i pošumljavanju u AP Vojvodini” mreža Pošumimo Vojvodinu fokusira se na stanje finansija kada je reč o šumama i pitanje – da li pošumljenost odražava stanje u kasi? O tome razgovaramo sa Dejanom Maksimovićem iz Ekološkog centra Stanište. 

Ekološki centar Stanište se do sada fokusirao na istraživanja o načinu na koji se troše budžetska sredstva namenjena za zaštitu životne sredine. Kako su takve inicijative počele i do kakvih rezultata ste dolazili?

Prvo istraživanje na tu temu smo uradili 2011. godine i ispitivali smo kako su lokalne samouprave u 2010. godini trošile novac od naknada da zaštitu životne sredine. Zakon je propisivao da su ta sredstva namenska i da će se osnivati budžetski fondovi za zaštitu životne sredine – želeli smo da proverimo da li je zaista bilo tako. Ustanovili smo metodologiju lišenu subjektivnosti – analizirali smo dokumente koje su usvojile lokalne samouprave, poput završnog računa budžeta i izveštaja o korišćenju sredstava fonda, na osnovu kojih posmatramo šta je planirano, a šta ostvareno. Lokalne samouprave često daju na uvid javnosti ambiciozne planove kako bi se pohvalili, ali kada treba da se objavi izveštaj šta je realno urađeno i ostvareno, onda vidimo da planirani iznosi nisu potrošeni, a javnost nema uvid u to. 

Da li je bilo pomaka na bolje?

Upozoravali smo na to, ali stvari se nisu menjale, nenamensko trošenje je poraslo, a država je Izmenama zakona o budžetskim sredstvima ukinula namenski karakter novca prikupljenog od naknada da zaštitu životne sredine. Praktično, zakon je kršen, a onda se izmenama prilagodio kršenju – i sad može bez ikakvih posledica i ustručavanja da se nastavi loša praksa. Posle 2016. godine smo uočili da su nenamenska trošenja još veća i da se praksa proširila i na druge tipove naknada, poput naknada o zakupu poljoprivrednog zemljišta, za korišćenje šume, itd. Praktično, prirodni resursi se raubuju zarad ostvarenja drugih ciljeva. Mi objavljujemo rezultate naših istraživanja i kroz naše aktivnosti, koje podrazumevaju i projekat u okviru EKO-SISTEM programa, pokušavamo da dosegnemo što širu publiku, druge organizacije civilnog društva i stvorimo neku bazu podrške kako bismo zajedno zagovarali rešenja i promenili ovo loše stanje.

Ovaj projekat se fokusira na šume u Vojvodini i njihovo stanje? Znamo li uopšte kakvo je stanje?

Kroz ovo istraživanje, pokušaćemo da argumentujemo ono što je do sada viđeno – a to je da lokalne samouprave nemaju zakonom propisane dokumente koji propisuju određeni načine pošumljavanja i koji su im obaveza. Veliki broj opština u Vojvodini ima prihode od naknada za korišćenje šuma i prema Zakonu o šumama, ta sredstva se moraju koristiti namenski, za programe pošumljavanja. U dosadašnjem kontaktu sa jedno petnaestak lokalnih samouprava, ustanovili smo da oni te programe uopšte nemaju. Ne samo da ih nemaju ove godine, nego ih nikad nisu ni imali, što znači da se novac za pošumljavanje troši na sasvim drugačije stvari. Kroz istraživanje, utvrdićemo kakvo je stanje u svih 45 lokalnih samouprava u Vojvodini. Oslanjaćemo se i na Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji propisuje programe podizanja vetrozaštitnih pojaseva od dela sredstava iz naknada za zakup poljoprivrednog zemljišta. Do sada, utvrdili smo da je od 45 samo desetak lokalnih samouprava u Vojvodini imalo aktivnosti tog tipa. 

To je ozbiljan problem – em što se i to malo para što se prikupi ne troši na pošumljavanje, em nema dokumenata, niti je to prioritet. To su neke stvari koje se dešavaju a koje ćemo kroz ovo istraživanje argumentovati i imati potpuno jasnu sliku. Posle toga, kad vidimo kakvi su rezltati, znaćemo stanje i ako u tim oštinama imamo članicu onda će članica mreže preneti te podatke zajednici, a tamo gde ih nemamo, objavićemo rezultate na drugi način. 

Na koji način umrežavanje pomaže u svemu ovome?

Nadamo se da ćemo imati podršku i benefit od ovog programa. Verujemo da ćemo kroz vašu podršku uspeti da predstavimo široj javnosti ovo što radimo. Što se tiče umrežavanja, jedan od razloga zašto smo osnovali mrežu jeste to što smo shvatili da svaka od naših organizacija, ma koliko velika ili mala, nema samostalno dovoljno snage, kredibiliteta i medijskog prostora da samostalno izgura bilo koji rezultat i samo umrežavanjem možemo to da uradimo. Mi se i pomažemo međusobno, kad neko na svojoj teritoriji ima problema, mreža deluje i stavlja svoje stručne kapacitete i medije na raspolaganje svim članicama. 

***

Projekat “Pošumimo Vojvodinu: Platforma za učešće javnosti u odlučivanju o javnim politikama i pošumljavanju u AP Vojvodini” sprovodi se u okviru EKO-SISTEM programa osnaživanja mreža, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. O mreži Pošumimo Vojvodinu i njenim aktivnostima možete se informisati na OVOM LINKU.