Zaštita prirode je uprkos svom plemenitom cilju neretko i tema koja izaziva brojne tenzije kada dođe red na njenu praktičnu primenu. U kolektivnoj svesti, ona često podrazumeva odvajanje ljudi od prirodnih resursa koji im omogućavaju egzistenciju ili zabrane koje se kose sa načinom života lokalnog stanovništva. Kako pomiriti zaštitu prirode sa potrebama ljudi? Kako ljude spojiti s prirodom na drugačiji način od onog na koji su navikli?

To su samo neke od dilema sa kojima se susreću organizacije iz mreže “Natura 2000 RCS” koje će kroz projekat “Eko-mreža za budućnost Srbije” u okviru EKO-SISTEM programa raditi na tome da se u Srbiji uspostave zaštićena područja koja će biti deo veće mreže zaštićenih područja u Evropi. Kako izgleda ta misija i kako građani mogu biti deo nje, pričali smo sa Slobodanom Kneževićem iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Za početak, da približimo ljudima misiju Natura 2000 Resursnog centra Srbije. Pred vama je vrlo ambiciozan posao?

Natura 2000 je mreža koja pokriva brojna zaštićena prirodna područja u Evropi, a Natura 2000 Resursni centar Srbije je mreža organizacija koja je 2009. godine osnovana u Srbiji s ciljem očuvanja biološke raznovrsnosti na teritoriji Srbije kroz primenu evropskog zakonodavstva i pridruživanja zaštićenih područja u Srbiji Natura 2000 mreži. Naravno, jedan tako velik i važan projekat, odnosno sistem zaštite prirode, ne može se uspostaviti bez opšteg konsenzusa. Taj konsenzus, pored državnih institucija koje su se obavezale da uspostave eko mrežu, mora uključiti i građane. U ovom slučaju, kroz aktivnosti organizacija kao što su naše, može da se u celoj priči artikuliše interes građana i prirode. Među nama su su stručnjaci – biolozi, ekolozi, geografi, veterinari, ali i poznavaoci društrvenih nauka koji treba da pomognu da se ovako komplikovan sistem implementira u postojeći sistem zaštite prirode.

I jedna od velikih komplikacija na tom putu jeste to što se građani na izvestan način osećaju ugroženo kada se pomene zaštita prirode? Ili osećaju da to nijke važna tema za njih?

Kada se spomene zaštita prirode i prirodnih područja, ljudi koji žive u njihovoj okolini se ne osećaju prijatno, to je normalno. To ih tera da preispituju svoja prava i obaveze i to je nažalost neki usud i loša priča koja prati zaštitu prirode. Jeste ideja plemenita, ali ljudi se plaše – ako se uspostavi neki sistem zaštite, šta to znači za moju zemlju, za moju njivu, za moju budućnost. Ono što ljudi treba da znaju jeste da je Natura 2000 izuzetno dobro osmišljen sistem zaštite prirode koji sada već dugo postoji u praksi širom Evrope, i to uspešno. A uspešno je između ostalog jer ne isključuje čoveka. Na kraju, i čovek i njegove aktivnosti jesu deo prirode. Natura 2000 svojim uspostavljanjem donosi održivije korišćenje prostora, koje uzima u obzir i potrebe biljke i potrebe životinje i potrebe čoveka.  Ono što je bitno da razumemo jeste da šta god da radimo, ne možemo sami – ne možemo bez drugih ljudi, ali ni bez tih životinja. Svoje aktivnosti moramo prilagoditi ideji da stvorimo prostor i za sebe i za drudge – da prosperitet baziramo na održivim modelima, a ne da na parčetu zemlje iz kog iscrpimo poslednji profit i posle tu više nema života ni za ljude ni za samu prirodu.

Možda je ono što radite kroz ovaj projekat – uključivanje svih nas u zaštitu prirode – odličan način da sebe ponovo vidimo kao deo prirode?

Baš tako – jer ni mi ne možemo sami. Građani i građanke su ti koji nam mogu pomoću dok pravimo prvi korak ka Naturi 2000 – u prikupljanju podataka. Da bismo zaštititli određeno područje i vrste, mi moramo posedovati određene podatke – na primer kada je određena vrsta ptice viđena, koliko puta, na kojoj lokaciji. Kroz aplikaciju Biologer, svaki građanin može da bude naše oči i uši, napravi zabelešku o tome koju vrstu su videli i gde u par klikova, i za nas će to biti neprocenjiv doprinos – mi ćemo te podatke potom obrađivati i praviti izveštaje za državne institucije. To je ujedno i naše nastojanje da malo popularizujemo građansku nauku i da na taj način i sami kvalitetnije pratimo šta se dešava u prirodi, adekvatno i brzo reagujemo na probleme i zaštitimo konkretne vrste i staništa.

Ovaj projekat biće prilika da radite i na svojim kapacitetima?

Projekat koji sprovodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zajedno sa partnerima iz mreže omogućiće pre svega jačanje kapaciteta mreže, kao i unapređivanje komunikacije unutar mreže koja broji preko 50 članica. U takvom kontekstu zaista može da procveta znanje koje posedujemo u svim organizacijama, kada počnemo aktivnije da delimo ono što znamo i radimo, ali i da upoznajemo širu javnost sa time. Razvijanje ove mreže je samo stepenik ka našem glavnom cilju, a to da je priroda u Srbiji bude bolje zaštićena.

***

Projekat “Eko-mreža za budućnost Srbije” sprovodi se u okviru EKO-SISTEM programa osnaživanja mreža, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. O mreži Natura 2000 Resursni centar Srbije i njenim aktivnostima možete se informisati na OVOM LINKU.