Zelena agenda je plan za zemlje Zapadnog Balkana fokusiran na uštedu i razvoj obnovljivih izvora energije, podsticanje održive ekonomije i očuvanje bogatog regionalnog biodiverziteta. Ona je deo većeg, Evropskog zelenog plana, koji se odnosi na ekološku saradnju evropskih zemalja na putu ka zelenijoj budućnosti. Kada se spomene, Zelena agenda deluje krajnje apstraktno, možda i nedostižno – iako bi njena realizacija trebalo da postane deo naših svakodnevnice. 

Kako premostiti taj jaz između plana i realizacije na lokalnom nivou? Upravo to je jedan od ciljeva projekta “Zelena agenda na lokalnom nivou” koji sprovodi Mreža Evropskog pokreta u Srbiji. O tome smo razgovarali sa koordinatorom projekta Srđanom Dimitrijevićem iz Evropskog pokreta u Srbiji Leskovac.

Ovo je prvi put da se Mreža Evropskog pokreta u Srbiji fokusira na tematiku zaštite životne sredine. Kako je došlo do toga?

Zaštita životne sredine jeste deo našeg statuta i strateškog plana koje imamo kao organizacija. Povrh toga, činjenica je da su problemi u oblasti životne sredini sve prisutniji u javnom razgovoru, ljudi sve više reaguju na probleme iz te oblasti. Da bismo ih rešili, potreban nam je jedan građanski razum, kolektivna pamet u svemu tome – to nikako ne bi trebalo prepustiti isključivo donosiocima odluka koji celu tu priču počinju i završavaju u nekom svom prostoru, daleko od nas. Sve to je u našem radu i planovima sazrevalo poslednjih godina i ove godine smo dobili priliku da to materijalizujemo. EKO-SISTEM je prvi zeleni projekat koji radimo, a uporedo s njim smo započeli i jedan povezan projekat sa bugarskim partnerima, fokusiran na upravljanje kriznim situacijama kao što su poplave, požari i zemljotresi. To se nadovezuje na ono što radimo na EKO-SISTEMU i zaokružuje nam aktivnosti u novom pravcu. 

Kako će te aktivnosti izgledati – i možemo li jednim primerom oslikati taj krug koji čini Zelena agenda i čiji je deo lokalna perspektiva?

Počećemo od mapiranja i procene kapaciteta u 6 gradova sa populacijom koja broji dva i po miliona ljudi. Razgovaraćemo o problemima u Leskovcu, Beogradu, Kruševcu, Kraljevu, Valjevu i Sremskoj Mitrovici. Svrha svega toga je da se odupremo tom dominantnom centralizovanom pristupu. Kroz ovaj projekat ćemo imati priliku da iz lokalne perspektive sagledamo ne samo probleme, već i da promislimo ono što nam dolazi iz centralnih struktura vlasti. Na primer, u Leskovcu je jedan od dominantnih problema upravljanje otpadom – suočavamo se da nicanjem divljih deponija, neuređenim odnosima i nadležnostima u toj oblasti, rezignacijom građana, požarima koji se javljaju na deponijama, smradom, nehigijenom – dakle svim posledicama nečega što je javašluk i neuređenost. I iako je prisutan u Leskovcu, to nije samo lokalni problem, on ima i svoj evropski aspekt, jer njegovo rešavanje zadire u pregovaračko Poglavlje 27 koje propisuje reforme koje bi trebalo da reše taj problem. 

Šta je vaš zahtev u svemu tome?

Prihvatanje tog evropskog okvira koji je već u njihovim zemljama, sa njihovim iskustvom, prošao ceo ciklus ustanovljavanja pravila i rešavanja preblama. Dakle mi zahtevamo da se dinamiziraju aktivnosti vezane za Poglavlje 27, odnosno klaster kom to poglavlje pripada i na čiju smo se implementaciju kao država obavezali. Postavljaćemo pitanja, tražićemo od lokalnih donosilaca odluka aktivnije uključivanje u rešavanje tih problema, kao i da od centralne vlasti i sami zahtevaju da se ta pitanja rešavaju na suštinski i istinski način. 

Vaš projekat poseban akcenat stavlja na povezivanje lokalnih samouprava?

Ne samo lokalnih samouprava, već i da unutar njih imamo neku saradnju. Naša organizacija neće raditi samo u Leskovcu, već i u čitavom Jablaničkom okrugu. Mi inače poslendjih desetak godina razvijamo svoje aktivnosti u Bojniku, Lebanu, Medveđi, Crnoj Travi i tamo imamo sjajne kontakte, tako da ćemo imati izbalansiran pristup i moći da iznađemo rešenja na regionalnom nivou. Slično, organizacije iz naše mreže aktivne u Kraljevu, gde postoji problem s nedostatkom vode, moći će da se povežu sa organizacijama iz Kruševca, Valjeva, Sremske Mitrovice koje imaju slične probleme. Kada se na taj način udružimo, imamo sinergiju u definisanju problema i sagledavanje rešenja, i sa tim porukama govorimo u ime građana onima koji stvaraju nacionalni okviru za rešavanje tih problema. 

Preduslov da se vaš glas čuje jeste da i izgradite mehanizme za komunikaciju sa institucijama, da i sami imate kapacitete da budete autoritet koji govori u ime građana. Kako će vam ovaj projekat pomoći da to učinite?

Uz EKO-SISTEM, u mogućnosti smo da se razvijamo kao organizacija i napredujemo u nečemu što smo dugo želeli da radimo, a do sada nije bilo prilike. Jedan od ciljeva nam je da povećamo članstvo, privučemo eksperte, i verujem da to neće biti problem, jer ovo je tema koja nekako nema onaj prizvuk politizovane priče. Ovo je tema koju ljudi osećaju svakodnevno, da li kroz buku, da li kroz smrad zapaljene deponije, ili kad kupuju zagađenu hranu. Sve su to problemi koje ljudi doživljavaju na elementarnom nivou i imaju potrebu da nešto saznaju o tome i urade po tom pitanju. I to je jedan od načina daistinski učinimo neki pomak za ono što radimo – da javno dobro učinimo većim i kvalitetnijim nego što smo ga zatekli. 

***

Projekat “Zelena agenda na lokalnom nivou” sprovodi se u okviru EKO-SISTEM programa osnaživanja mreža, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. O Mreži Evropskog pokreta u Srbiji i njenim aktivnostima možete se informisati na OVOM LINKU.