Da li je energetska efikasnost komfor za privilegovane ili nasušna potreba? Da li je moguće odreći se “smederevca”? Ima li smisla krenuti od svog doma, kada ceo energetski sistem u Srbiji počiva na krajnje neefikasnim postulatima proizvodnje, distribucije i potrošnje energije?

Projekat “Mreža dobre energije” istoimene mreže u okviru EKO-SISTEM programa nastoji da dokaže da smisla ima i da je energetska efikasnost pravo svih nas. Ova mreža se već duži niz godina bavi praćenjem unapređenja energetskog sektora u Srbiji – o njihovom radu pričamo sa Nikolom Blagojevićem iz Pokreta gorana Vojvodine. 

Koji su glavni ciljevi projekta i aktivnosti kroz koje ćete to realizovati?

Mreža dobre energije je kroz ovaj projekat želela da na nekom internom nivou razvija komponentu komunikacije sa građanima i omladinski segment, tačnije da polako uvodi što više mladih u priču o energetici. Energetika se, šire gledano, smatra veoma stručnom i teškom temom, kojom ne mogu da se bave obični građani ili mladi, već se o tome raspravlja na visokom nivou. Dakle, s ovim projektom želja nam je da razbijemo taj tabu i da priču o energetici svedemo na običnog građanina ili građanku i ono što oni mogu tu da urade. 

Kako će to izgledati u praksi? 

Odabrali smo 3 opštine, 3 lokalne zajednice iz kojih ćemo pozvati mlade na kvalitetnu trodnevnu obuku o tome kako da obrađuju temu energetike na lokalnom nivou na adekvatan način. Ne samo da je razumeju, već da budu sposobni da je praktično analiziraju i daju određena mišljenja i preporuke, kako bi oni ostali kao buduća vrednost i kapacitet tih lokalnih zajednica. Nakon toga, ti mladi ljudi će u svojim lokalnim zajednicama uraditi anketu u okviru koje ćemo skenirati energetsko stanje privatnih objekata. To pored osnovnog stanja podrazumeva i njihov uticaj na životnu sredinu, način na koji vlasnici odlučuju o energetskoj efikasnosti, i slično. Paralelno sa tim, naše partnerske organizacije na projektu – RES fondacija, Beogradska otvorena škola i Novi put iz Kraljeva će analizirati pravni okvir i energetske politike u tim lokalnim zajednicama.  I upravo kada spojimo rezultate te dve analize, napravićemo skup koji će biti otvoren i za građane i za predstavnike lokalnih samouprava i energetskog sektora. 

Ovo je u stvari savršen trenutak za pokretanje takvog razgovora?

Da, država ove godine sprovodi prvi krug direktnog finansiranja unapređenja energetske efikasnosti privatnih objekata – kuća, stanova, tako što finansira to kroz jedinice lokalne samouprave. Idealan je trenutak da se o temi priča i da se ona bolje razume, jer iz toga može da izađe višestruka korist. Na prvom mestu, građani su informisani o čemu treba da vode računa, šta im se nudi kao mogućnost i kako to najbolje da iskoriste. Jedinicama lokalne samouprave se daje podrška kroz našu detaljnu analizu stanja na terenu i potreba građana. Jedna od zamki koju smo već uočili jeste da mnoge lokalne samouprave nemaju planove bazirane na realnim potrebama – na primer, tražili su sredstva za unapređenje energetske efikasnosti kroz zamenu stolarije, a u lokalnoj zajednici je mnogo veća potreba za izolacijom kuća. Dakle, promašena je tema, a poenta je praviti planove u odnosu na realno stanje i realne potrebe. Posle taj model može da postane funkcionalan i da se prenosi u druge lokalne zajednice. I onda postoji mogućnost da svi u priči budu zadovoljni i da se niko ne oseća prevarenim.

Spomenuli smo da je energetika među građanima često i dalje tabu. To malo dolazi i od našeg monolitnog i zastarelog energetskog sistema, koji obeshrabruje pojedinca da pokrene neku promenu. S drudge strane, dosta se priča poslednjih godina o zagađenju vazduha koje dolazi od energetskog sistema – i želja za promenom postoji. Odakle krenuti? Zašto treba insistirati na nekoj, pa makar i najmanjoj akciji?

Mi smo imali i još uvek imamo monopol kada je u pitanju energetski sektor na republičkom nivou. Tim problemom se naša mreža i ranije bavila i baviće se u budućnosti, a tu je pravac akcije zagovaranje na višem nivou, da se menjaju politike i strategije. Mi u ovom trenutku imamo sukob između strategije i razvoja energetskog sektora i strategije za borbu protiv klimatskih promena. Dok strategija razvoja energetskog sektora predviđa povećanje kapaciteta termoelektrana i površina rudnih kopova, strategija za borbu protiv klimatskih promena teži nečemu potpuno suprotnom. Prosto nema smisla. Jako je važno što se o energetici počelo pričati u kontekstu nečega što direktno utiče na nas, a to je zagađenje vazduha. Ali ne treba tu stati – to može da se prenese i na neke druge teme.

Na primer, temu da se energetska efikasnost odnosi i na kućni budžet?

Mi se kunemo u „Smederevac“ koji je generalno vrlo neefikasan uređaj za grejanje, iako je, naravno, hrana koja se spremi u smederevcu najukusnija. Ali bitno je znati kako on funkcioniše. Takođe, bar polovina domova u centralnoj i južnoj Srbiji nije izolovana. Nije završena praktično. I važno je da oni imaju svest o tome da oni mnogo više finansijski gube i mnogo više troše time što nisu završili kuću i nisu je izolovali ili zamenili dotrajalu stolariju.  To nije samo neki komfor toplote, već utiče i na ekonomski status u porodici i domaćinstvu. Tako da izazova ima puno, a mi ih kanališemo u 2 pravca. Jedan je rad sa republičkim i pokrajinskim organima, pa i lokalnim, a drugi, možda u ovom trenutku i važniji, je upravo rad sa građanima, jer mnogi zakoni koji su usvojeni u energetici upravo spuštaju taj nivo uticaja na nivo lokalnih zajednica i građana. I sada je jako važno da tu gradimo potrebu za promenom. Jer kad građani budu razumeli šta je to što mogu da dobiju i kakva je promena važna, kada je oni budu zahtevali, do rešenja će se brže doći.

***

Projekat “Mreža dobre energije” sprovodi se u okviru EKO-SISTEM programa osnaživanja mreža, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. O Mreži dobre energijei i njenim aktivnostima možete se informisati na OVOM LINKU.