Mreža dobre energije: Energetska neefikasnost nas košta previše

mreza dobre energije

Da li je energetska efikasnost komfor za privilegovane ili nasušna potreba? Da li je moguće odreći se “smederevca”? Ima li smisla krenuti od svog doma, kada ceo energetski sistem u Srbiji počiva na krajnje neefikasnim postulatima proizvodnje, distribucije i potrošnje energije?

Projekat “Mreža dobre energije” istoimene mreže u okviru EKO-SISTEM programa nastoji da dokaže da smisla ima i da je energetska efikasnost pravo svih nas. Ova mreža se već duži niz godina bavi praćenjem unapređenja energetskog sektora u Srbiji – o njihovom radu pričamo sa Nikolom Blagojevićem iz Pokreta gorana Vojvodine. 

Koji su glavni ciljevi projekta i aktivnosti kroz koje ćete to realizovati?

Mreža dobre energije je kroz ovaj projekat želela da na nekom internom nivou razvija komponentu komunikacije sa građanima i omladinski segment, tačnije da polako uvodi što više mladih u priču o energetici. Energetika se, šire gledano, smatra veoma stručnom i teškom temom, kojom ne mogu da se bave obični građani ili mladi, već se o tome raspravlja na visokom nivou. Dakle, s ovim projektom želja nam je da razbijemo taj tabu i da priču o energetici svedemo na običnog građanina ili građanku i ono što oni mogu tu da urade. 

Kako će to izgledati u praksi? 

Odabrali smo 3 opštine, 3 lokalne zajednice iz kojih ćemo pozvati mlade na kvalitetnu trodnevnu obuku o tome kako da obrađuju temu energetike na lokalnom nivou na adekvatan način. Ne samo da je razumeju, već da budu sposobni da je praktično analiziraju i daju određena mišljenja i preporuke, kako bi oni ostali kao buduća vrednost i kapacitet tih lokalnih zajednica. Nakon toga, ti mladi ljudi će u svojim lokalnim zajednicama uraditi anketu u okviru koje ćemo skenirati energetsko stanje privatnih objekata. To pored osnovnog stanja podrazumeva i njihov uticaj na životnu sredinu, način na koji vlasnici odlučuju o energetskoj efikasnosti, i slično. Paralelno sa tim, naše partnerske organizacije na projektu – RES fondacija, Beogradska otvorena škola i Novi put iz Kraljeva će analizirati pravni okvir i energetske politike u tim lokalnim zajednicama.  I upravo kada spojimo rezultate te dve analize, napravićemo skup koji će biti otvoren i za građane i za predstavnike lokalnih samouprava i energetskog sektora. 

Ovo je u stvari savršen trenutak za pokretanje takvog razgovora?

Da, država ove godine sprovodi prvi krug direktnog finansiranja unapređenja energetske efikasnosti privatnih objekata – kuća, stanova, tako što finansira to kroz jedinice lokalne samouprave. Idealan je trenutak da se o temi priča i da se ona bolje razume, jer iz toga može da izađe višestruka korist. Na prvom mestu, građani su informisani o čemu treba da vode računa, šta im se nudi kao mogućnost i kako to najbolje da iskoriste. Jedinicama lokalne samouprave se daje podrška kroz našu detaljnu analizu stanja na terenu i potreba građana. Jedna od zamki koju smo već uočili jeste da mnoge lokalne samouprave nemaju planove bazirane na realnim potrebama – na primer, tražili su sredstva za unapređenje energetske efikasnosti kroz zamenu stolarije, a u lokalnoj zajednici je mnogo veća potreba za izolacijom kuća. Dakle, promašena je tema, a poenta je praviti planove u odnosu na realno stanje i realne potrebe. Posle taj model može da postane funkcionalan i da se prenosi u druge lokalne zajednice. I onda postoji mogućnost da svi u priči budu zadovoljni i da se niko ne oseća prevarenim.

Spomenuli smo da je energetika među građanima često i dalje tabu. To malo dolazi i od našeg monolitnog i zastarelog energetskog sistema, koji obeshrabruje pojedinca da pokrene neku promenu. S drudge strane, dosta se priča poslednjih godina o zagađenju vazduha koje dolazi od energetskog sistema – i želja za promenom postoji. Odakle krenuti? Zašto treba insistirati na nekoj, pa makar i najmanjoj akciji?

Mi smo imali i još uvek imamo monopol kada je u pitanju energetski sektor na republičkom nivou. Tim problemom se naša mreža i ranije bavila i baviće se u budućnosti, a tu je pravac akcije zagovaranje na višem nivou, da se menjaju politike i strategije. Mi u ovom trenutku imamo sukob između strategije i razvoja energetskog sektora i strategije za borbu protiv klimatskih promena. Dok strategija razvoja energetskog sektora predviđa povećanje kapaciteta termoelektrana i površina rudnih kopova, strategija za borbu protiv klimatskih promena teži nečemu potpuno suprotnom. Prosto nema smisla. Jako je važno što se o energetici počelo pričati u kontekstu nečega što direktno utiče na nas, a to je zagađenje vazduha. Ali ne treba tu stati – to može da se prenese i na neke druge teme.

Na primer, temu da se energetska efikasnost odnosi i na kućni budžet?

Mi se kunemo u „Smederevac“ koji je generalno vrlo neefikasan uređaj za grejanje, iako je, naravno, hrana koja se spremi u smederevcu najukusnija. Ali bitno je znati kako on funkcioniše. Takođe, bar polovina domova u centralnoj i južnoj Srbiji nije izolovana. Nije završena praktično. I važno je da oni imaju svest o tome da oni mnogo više finansijski gube i mnogo više troše time što nisu završili kuću i nisu je izolovali ili zamenili dotrajalu stolariju.  To nije samo neki komfor toplote, već utiče i na ekonomski status u porodici i domaćinstvu. Tako da izazova ima puno, a mi ih kanališemo u 2 pravca. Jedan je rad sa republičkim i pokrajinskim organima, pa i lokalnim, a drugi, možda u ovom trenutku i važniji, je upravo rad sa građanima, jer mnogi zakoni koji su usvojeni u energetici upravo spuštaju taj nivo uticaja na nivo lokalnih zajednica i građana. I sada je jako važno da tu gradimo potrebu za promenom. Jer kad građani budu razumeli šta je to što mogu da dobiju i kakva je promena važna, kada je oni budu zahtevali, do rešenja će se brže doći.

***

Projekat “Mreža dobre energije” sprovodi se u okviru EKO-SISTEM programa osnaživanja mreža, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. O Mreži dobre energijei i njenim aktivnostima možete se informisati na OVOM LINKU.

Budi u toku!

Prijavi se za naš bilten i budi u toku sa najnovijim vestima, akcijama, konkursima i obukama iz oblasti zaštite životne sredine.