Procesi donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji uglavnom su netransparentni. Bez pravovremenih i tačnih podataka, informacija o procedurama, a neretko i uz aktivne napore državnih institucija da prekinu svaki dijalog s javnošću, građani nemaju priliku da donose odluke o pitanjima koja se tiču njihovog osnovnog ljudskog prava na zdravu životnu sredinu. 

Ovaj problem jeste jedna od tema kojom se aktivno bavimo u okviru kampanje programa EKO-SISTEM. Među građanima, često se nameće pitanje – kako oni mogu da se uključe u razgovor o stvarima koje su im bitne, kada ih niko ništa ne pita? U nastavku, sledi mali vodič za sve ljude koji žele da se uključe u procese donošenja odluka, ali nisu sigurni na koji način to mogu da urade.

Zašto je važno da građani odlučuju?

Bilo da je u pitanju izgradnja mini-hidroelektrana, seča šuma u Košutnjaku ili zagađenje vazduha, reč je o procesima koji bitno utiču na kvalitet života građana Srbije. Odluke koje se tiču životne sredine imaju dalekosežne posledice po celokupno društvo, njegovo zdravlje, ekonomski razvoj, ali i generacije koje tek dolaze.

Pristup informacijama od javnog značaja kao i učešće u raspravama o propisima, zakonima i planskim dokumentima predstavljaju zakonom garantovana prava svih građana Srbije. Uključivanje u raspravu u trenutku kada su inicijative na nivou planskih dokumenata je idealna prilika da se određeni problemi reše ili spreče u začetku, pre nego što se pokrenu veliki projekti u kojima posle toga neretko nema tačke povratka. 

“Moramo biti aktivni, bez građana, odluke ostaju samo na milost i nemilost donosilaca odluka. Sa građanima, one mogu da imaju svoju sadržinu i svoj dodatni kvalitet. Drugo, građani na taj način mogu izvršiti pritisak da odluke budu u smeru onoga što su njihove potrebe i jedini način je u stvari aktivizam i zato ih pozivam da se uključuju što više u sve procese koji se dešavaju u Srbiji, bez obzira na to da li su na lokalnom ili na centralnom nivou”, kaže Miloš Đajić iz Centra modernih veština.

Neformalna grupa građana „Bitka za Košutnjak“

S obzirom na to da državna administracija u Srbiji neretko aktivno obeshrabruje javnu raspravu skrivanjem informacija, pružanjem polovičnih informacija i pozivanjem na nejasne procedure, uključivanje u dijalog ne zahteva samo pozivanje na zakon – već i upornost, inicijativu i proaktivan stav. 

“Često postoji niska motivisanost među građanima i predstavnicima organizacija civilnog društva i na tome svi treba da poradimo. Naše iskustvo govori da je razlog tome nedostatak uverenja da se nešto može promeniti. Promeniti se može i za to postoje brojni pozitivni primeri, ali dok ne pokušamo, promena neće biti”, kaže direktorka Mladih istraživača Srbije, Tanja Petrović.

Gde početi?

1. Potraži saveznike

Ukoliko u tvojoj okolini postoji neki problem koji zahteva rešavanje, najlakši način da stigneš do tog cilja jeste da pronađeš istomišljenike. To mogu biti tvoje komšije, prijatelji ili ljudi koje pronađeš na društvenim mrežama. Možete delovati kao neformalna grupa ili se priključiti formalnom udruženju građana koje se možda već bavi tematikom i problemima koji su ti “zapeli za oko”.

Prednost formalnih udruženja građana jeste što obično imaju članove koji razumeju zakone, procedure i materiju kojom se bave, pa ćeš na taj način lakše naučiti stvari koje te zanimaju. Ipak, to ne znači da neformalne grupe građana ne mogu da učine ništa – uz malo inicijative i dobar plan, vaše delovanje može biti podjednako kvalitetno.

2. Informiši se

Za uključivanje u proces donošenja odluka, veoma je važno da razumeš kako taj proces funkcioniše. Na primer, ukoliko želiš da sprečiš seču drveća u svom kraju ili da nadležni reše problem koji već dugo postoji, važno je da za početak saznaš:

• Čija je nadležnost i odgovornost da se tim problemom bavi
• Na koje zakone i propise možeš da se pozoveš kako bi odbranio/la svoju poziciju

Naravno, ovde u igru ulazi upornost, s obzirom na to da nadležne institucije suočene s pritužbama građana često prebacuju odgovornost i nadležnost jedne na druge. Upravo zbog toga je važno da znaš propise koji utvrđuju nečiju nadležnost i istakneš šta slovo zakona kaže o njihovoj odgovornosti u rešavanju problema. 

Ukoliko želiš sam/a da se informišeš o problemu koji te zanima, možeš da počneš od podnošenja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Na ovom linku pronaći ćeš kako taj proces izgleda i sve potrebne formulare (nije komplikovano!). 

Sa informacijama i primedbama koje imaš na određeni plan ili odluku, možeš se obratiti svojoj lokalnoj samoupravi – čak i kada nadležnost nije (samo) njihova, to je dobro mesto na kom možeš početi potragu za odgovorima. To obično podrazumeva popunjavanje formalnih zahteva i njihovo adekvatno adresiranje – a ono varira u zavisnosti od specifičnog pitanja ili problema koji imaš.

Ukoliko ti treba pomoć, uvek možeš da nas kontaktiraš na Zeleno sanduče, a mi ćemo ti pomoći da tvoja pitanja i primedbe odu na pravu adresu i u pravom obliku.

3. Kontaktiraj medije

Odličan način da ovaj proces olakšaš sebi jeste da kontaktiraš medije i ispričaš im s kakvim problemom se suočavate. Osim što će ti mediji pomoći da proširiš priču dalje i mobilišeš još više ljudi za svoj cilj, novinari dobro poznaju procedure i imaju lakši pristup nadležnim institucijama. 

4. Zelena stolica

Ako smatraš da tvoje udruženje građana može efikasnije da se uključi u proces donošenja odluka, ali ti se čini da ti fali “pravi kanal”, uvek možeš da se okreneš umrežavanju. U ovom slučaju, reč je o mreži Zelena stolica. Kroz mrežu možeš da deluješ čak i ako nisi u udruženju – bitno je samo da nađeš organizaciju koja bi predstavila tvoju inicijativu. 

Ovu mrežu čini preko 60 organizacija koje se bave zaštitom životne sredine. Osnovana je sa idejom stalnog učešća predstavnika civilnog sektora na sednicama Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije.

“Preko članova predstavnika svojih lokalnih udruženja a posredstvom mehanizma Zelena stolica, na sednicama Odbora za zaštitu životne sredine imaju priliku da iznesu lokalnu perspektivu, lokalne probleme, predloge za rešavanje, koji onda mogu biti uneti u obliku amandmana, izmena u određena zakonska rešenja”, objašnjava Tanja Petrović, koja kao predstavnica MIS-a učestvuje u radu Zelene stolice.

5. Formiranje sopstvene mreže

Jedan od glavnih ciljeva programa EKO-SISTEM jeste da ohrabri udruženja građana da se umrežavaju. Iako umrežavanje nije retkost među organizacijama civilnog sektora, ono je najčešće ograničeno na pojedinačne projekte. 

Trajnije umrežavanje na putu ka zajednički definisanim ciljevima je odličan način za manje organizacije da pristupe kako finansijskim, tako i obrazovnim kapacitetima i kontaktima koje imaju veće organizacije. Istovremeno, kroz spajanje s manjim udruženjima, velike organizacije imaju jedinstvenu priliku da učvrste svoje aktivnosti na lokalnom nivou i kvalitetno se posvete problemima i inicijativama zahvaljujući znanju i kontaktima “lokalaca”. Na kraju, umrežavanje je odličan način da se nekoliko manjih organizacija ojača i međusobno pomaže. 

To je slučaj i sa jednim od uspešnijih primera umrežavanja, Koalicijom 27, koju čini devet organizacija koje se bave životnom sredinom – uključujući i Mlade istraživače Srbije.

Koalicija 27

Zajednički, ove organizacije već sedam godina zaredom stvaraju izveštaj o stanju životne sredine i napretku reformi u ovom sektoru. Osim javnog sektora, donosilaca odluka, Evropske komisije i medija, izveštaj kao izvor relevantnih i tačnih informacija mogu da koriste i sami građani. 

“Snagu ove koalicije demonstrira njen proizvod. Svake godine, naše i međunarodne institucije, kao i mediji i građani mogu da sigurnošću očekuju da će dobiti veoma jasan i sumiran, ali i detaljan prikaz koje su to najvažnije promene koje jesu ili nisu realizovane u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine”, objašnjava Jasmina Ranđelović iz AlHema, jedne od članica Koalicije 27. 

Na ovoj stranici, možeš pronaći još neke od postojećih mreža aktivnih u oblasti zaštite životne sredine, a na sajtu Koalicije 27 možeš se informisati o njenom funkcionisanju.

6. Saveti korisnika

Da li znaš da su od od 2015. godine, nacionalni parkovi u Srbiji dužni da formiraju Savete korisnika koji bi služili kao konsultativno telo u rukovođenju prirodnim dobrima? S obzirom na to da se u Srbiji nalazi 5 nacionalnih parkova, uključivanje u različita predstavnička tela je jedan od načina da pojedinačno ili u grupi postaneš deo procesa odlučivanja.

U ovom trenutku, Mladi istraživači Srbije i druge organizacije se bore da se ta obaveza prenese i na upravljače zaštićenih prirodnih celina i područja, kojih u zemlji ima oko 450. Za sada, ukoliko nisi član/ica Saveta, uvek možeš stupiti u kontakt s nekim ko jeste. 

Savet korisnika Nacionalnog parka Tara je jedan od pozitivnih primera ovog mehanizma. Savet broji 14 članova i članica, među kojima su predstavnici gazdinstava, turističkih organizacija, zaštitarskih udruženja i biznis sektora. Na području poput Tare, nije lako uvek pomiriti sve potrebe i interese njenih stanovnika i posetilaca – kako međusobno, tako i sa samim konceptom očuvanja prirode. Upravo zato su Saveti korisnika idealna prilika da se svi ovi akteri povežu i nađu zajednička rešenja.

“Moja poruka građanima i članovima Saveta bi svakako bila da budu proaktivni, da ne čekaju da neko drugi sazove sastanak, već da komuniciraju što češće i pregovaraju međusobno, jer mi smo otvoreni da čujemo njihove predloge i preporuke,” kaže Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara. 

Zaključak

Kada su demokratski procesi u jednom društvu ugroženi, nije lako izboriti se za svoje pravo da nas neko čuje, pita za mišljenje i uzme u obzir naše potrebe. Ipak, odustajanje ne bi trebalo da bude opcija – pogotovo kada je reč o životnoj sredini.

“Ako želite da imate zdravu životnu sredinu, važno je da pre svega budete obavešteni – čitajte, pišite, informišite se, a zatim budite glasni. Tražite to što želite i to što vam je potrebno i upamtite da je zdrava životna sredina vaše Ustavom zagarantovano pravo”, poručuje Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole, još jedne članice Koalicije 27.

Ukoliko želiš da učiniš nešto za svoju životnu sredinu, u okviru programa EKO-SISTEM to možeš učiniti na nekoliko načina. Priključi se izazovu “DO MENE JE!” i pokreni razgovor o važnim temama u oblasti životne sredine. Ako želiš da odeš korak dalje i pokreneš neku inicijativu, a trebaju ti detaljnije informacije o tome odakle da počneš, piši nam na Zeleno sanduče i pitaj šta te zanima!