U Vršcu, 22. septembra, zauvek nas je napustio kolega Budimir Babić – ekološki aktivista, humanista, sociolog i predsednik Ekološkog udruženja „Avalon“.

Ovog leta, Budimir je u ime mreže Banatska platforma kroz EKO-SISTEM program započeo projekat „Idejna utemeljenost ekološki svesnog delovanja“. Tim povodom, razgovarali smo sa Budimirom o samom projektu i idejama koje su do njega dovele. Ovaj intervju delimo u znak sećanja na Budimirove ideje i borbu za bolju i zdraviju životnu sredinu.

***

Odakle potiče naša briga za životnu sredinu? Da li se ona svodi samo na praktičan odnos u kom prirodi dajemo onoliko koliko dobijamo zauzvrat, ili motivacija treba da potiče iz iskrene ljubavi prema prirodi? U borbi za zdraviju životnu sredinu, zagovaranju politika i mera zaštite, retko kad ima vremena da se postave ovakva pitanja – ali to ne znači da ne treba da ih postavimo.

Upravo time se vodi projekat “Idejna utemeljenost ekološki svesnog delovanja” koji u okviru EKO-SISTEM programa ove jeseni sprovodi mreža Banatska platforma, a čiju realizaciju vodi Ekološka organizacija “Avalon”. O projektu smo razgovarali sa Budimirom Babićem.

Kako ste došli do ideje da kreirate projekat u kom ćete životnoj sredini prići sa malo neuobičajene, filozofske strane?

U stvari, imam dosta iskustva sa ovakvim pristupom temi kroz rad Ekološke organizacije “Avalon”. Po struci sam sociolog, i godinama ovu oblast pratim upravo iz te perspektive. S godinama, došao sam do zaključka da nije dovoljno samo razmenjivati poruke i informacije o zaštiti životne sredine. To jeste važno, ali često ne biva dovoljno da bi neko zaista stekao jedno unutrašnje opredeljenje za životnu sredinu i iznutra osećao potrebu da se solidariše sa bićima oko sebe. Potrebni su neki drugi elementi – emocionalni i intuitivni. To se, na primer, postiže kroz umetnički doživljaj, kroz duhovnu podlogu i smisao jedinstva sa prirodom, bićima i planetom. Tek onda postoji jedno ozbiljno i svesno opredeljenje da se time bavimo. Mislim da je veoma važno da se ljudi koji su aktivni u zaštiti životne sredine preispitaju osnovu svog delovanja i da postave sebi pitanja – koja je moja ideja, šta me opredeljuje za ovaj pravac delovanja? Na taj način mogu svesno da se opredele za humanistički ili utilitaristički korpus vrednosti.

Kako će taj put do opredeljenja izgledati unutar samog projekta?

Do te tačke ćemo ići indirektnim putem. Kroz razmatranje smisla ekoloških vrednosti, razmatranje posledica naših opredeljenja, kroz preispitivanje u kojoj meri smo pragmatični, zatvoreni u egocentričnim okvirima, kako nastaje nasilje, pozitivan i negativan odnos prema svetu – sve to će biti teme naših radionica i seminara. Bavićemo se i umetničkim doživljajem prirode, drugi deo biće informativan i vezan za značaj neformalnog obrazovanja i reformi, rodne ravnopravnosti, i drugih tema uže ili šire povezanih sa životnom sredinom.

Da li je umetnost način da se stopimo s prirodom?

Mislim da umetnost može biti instrument spoznaje – ono što se doživljeno dobija kroz umetnost je od neprecenjive važnosti za našu svest i naš odnos prema svetu. Ceo ovaj proces biće ispraćen kroz manji dokumentarni film, a razgovor o odnosu prema prirodi započećemo i kroz kampanju koja će biti usmerena na širi auditorijum.

Da li ljude iz organizacija civilnog društva vidite kao generatore promene – ali i kao nekoga ko treba da započne promenu od sebe?

Ako su oni svesni u nekom dubljem smislu, ako se njihova spoznaja i opredeljenje za prirodu učvrste na ovaj način, onda će oni svoje ideje širiti dalje sa dubokim uverenjem.

***

Projekat “Idejna utemeljenost ekološki svesnog delovanja” sprovodi se u okviru EKO-SISTEM programa osnaživanja mreža, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. O mreži Banatska platforma i njenim aktivnostima možete se informisati na OVOM LINKU.