Svima nam smeta smeće – vidimo ga, zapinjemo o njega, govorimo o njemu. U toku EKO-SISTEM #domeneje izazova, preko dve trećine problema na koje su nam građani ukazali, odnosio se na otpad i način na koji ga odlažemo. Neki od sugrađana su stupili u akciju, počistili otpad u svom kraju – ali šta činiti kad se otpad ponovo pojavi sutradan? Ispostavlja se, odgovor na to pitanje i konkretan plan “šta dalje” neretko nemaju ni oni koji su nadležni da ih imaju – tom problematikom se u okviru EKO-SISTEM programa bavi i Ekonet mreža, kroz projekat “Ekocentar u akciji”.

O stanju na terenu razgovarali smo sa Milanom Tamburićem iz vodeće organizacije u projektu, Forum civilne akcije FORCA.

Komunalni otpad je tema kojom se tradicionalno bavite, ali ovaj put, rešili ste da se okrenete nadležnima i postavite im neka važna pitanja?

Naša organizacija i naši partneri imaju do sada već dobro izgrađeno iskustvo u komunikaciji s građanima i rešili smo da sve što znamo i umemo prenesemo na ovu temu koju smatramo jednom od najvažnijih u sva četiri okruga u kojima radimo. Međutim, iako se o temi komunalnog otpada dosta priča, sve drugo izostaje. Ne postoje lokalne strategije i planovi da se tim otpadom upravlja, a gde postoje, neretko su zastareli i treba da se unaprede. Bez toga ne možemo napraviti korak napred i zbog toga se okrećemo institucijama i njihovim praksama. Mislimo da postoji među njima spremnost na saradnju, jer su iz našeg iskustva i oni sami svesni da im trebaju partneri i želimo da iskoristimo tu priliku.

Ipak, od svesti da im trebaju partneri do partnerskog rada predstoji dug put. Kakvo je trenutno stanje i odakle ćete vi krenuti u uspostavljanju drugačijeg odnosa? 

Uspostavljanje saradnje sa institucijama počinje od kvalitetne komunikacije, u ovom slučaju do podrazumeva bolje upoznavanje s njihovim radom kroz razmenu informacija i pravljenje baze podataka o tome kakva je situacija s komunalnim otpadom u 4 okruga. U pripremnim fazama projekta i našem ranijem radu, primetili smo da često ne postoje posebne stranice na sajtovima gde bi građani ili zainteresovana javnost mogli da dođu do zvaničnih podataka. Takođe, tu je praksa da javna komunalna preduzeća svoje planove i izveštaje prave i usvajaju “po difoltu”, bez javne rasprave – upravni odbor kaže “ovo je ok”, opozicija, ako uopšte postoji, pogleda samo finansije, i niko se ne bavi suštinom. Cilj nam je da u tom kontekstu napravimo mali iskorak, da iskoristimo sve mehanizme koji nam dozvoljava Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o planskom sistemu. Trenutno je u opštinama u toku izrada lokalnih planova razvoja i hoćemo da budemo deo tog procesa – da s jedne strane informišemo građane da taj proces postoji, a s druge strane da donosiocima odluka pošaljemo poruku da želimo da se pitamo. Takođe, želimo da angažujemo lokalne stručnjake da daju neki svoj doprinos u izradi planova rada komunalnih preduzeća naldežnih za ovu oblast za naredni period.

Učešće u tom procesu zahteva i da vi uložite neko vreme i ekspertizu u prikupljanje i analizu podataka i izradu planova – i da imate kredibilitet da govorite u ime građana. Kroz EKO-SISTEM, bavićete se i tom komponentom?

Počećemo od toga što ćemo proširiti Ekonet mrežu, ideja je da svaka partnerska organizacija predloži jednu-dve organizacije iz svog okruženja. Na taj način ova mreža dobija dodatno na legitimitetu – mi kada razgovaramo s građanima vidimo da oni i ne znaju i dalje šta sve mogu, na koje zakone da se pozovu kada se bore za sebe – mi želimo da im te opcije predstavimo, objasnimo i da se zajedno uključimo u kreiranje planova koji se tiču svih nas. 

Pomenuli ste – smeće i drudge probleme svi vidimo, o njima svi pričamo, svima nam smeta, ali nekako kada treba da se sistemski rešava problem, ništa se ne dešava? Kako tu vidite sebe kao generatore promene?

Mi živimo u društvu u kom je teško animirati građane da se bave bilo čim – dijalog skoro da ne postoji. Treba da napravimo iskorak u kom neće jedina tema biti samo osnovne egzistencijalne brige – moramo da brinemo i o opštem dobru. Uzmimo za primer problem sa vodom u Požegi, odmaći ću se malo od teme komunalnog otpada. Više od mesec dana tokom leta okolna sela bila su bez vode – Požegu je iste sudbine spasila činjenica da ovo mesto ima azbestne cevi u vodovodu, kojima je odavno istekao rok. Loša stvar je što su te cevi kancerogene, a dobra stvar što ako nivo vode u tim cevima opadne ispod 30 procenata, te cevi pucaju – što znači, ako se spusti nivo vode, biće uništen ceo vodovodni siustem. Da bi to sprečili, cenu plaćaju ljudi na selu, oni ostaju bez vode, a sva voda koja iz vodosistema Rzav stiže, ide u gradski vodovod. I sve to jeste u stvari egszistencijalni problem i time se moramo baviti. Ono što mi kao civilni sektor možemo da uradimo jeste da informišemo građane o tome da postoje mehanizmi da nateramo institucije da promene svoj odnos prema životnoj sredini i nama kao donosiocima odluka. Sve naše organizacije su na lokalnom nivou prepoznate kao konstruktivni partneri – u tom kontekstu vidim i našu Ekonet mrežu, kao jedan mehanizam koji će da i provocira i motiviše građane, ali i da im otvori mogućnost da dođu, da se uključe u odlučivanje i da temu opšteg dobra učinimo aktuelnom i stavimo je dnevni red.

***

Projekat “Ekocentar u akciji” sprovodi se u okviru EKO-SISTEM programa osnaživanja mreža, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. O Ekonet mreži i njenim aktivnostima možete se informisati na OVOM LINKU.