Prvu godinu programa EKO-SISTEM, Mladi istraživači Srbije završili su kampanjom „Spasimo svet – do tebe je!“ u okviru koje smo nastojali da sa građanima pokrenemo razgovor o problemima u životnoj sredini u Srbiji. Međutim, naši ciljevi se ne zaustavljaju na razgovoru.

Ovu godinu smo započeli povezujući ljude koje je okupio naš #domenejeizazov sa drugim programima Mladih istraživača Srbije, poput Šta nam teško i Snažno zeleno. Kroz ovakve programe, građani imaju mogućnost da na lokalnom nivou pokrenu inicijative i reše neke od manjih problema u svojoj životnoj sredini.

Ali šta je sa svim onim velikim problemima – zagađenim vazduhom, rekama kojima teče kanalizacija, oazama prirode koje ubrzo nestaju? Iako inicijativa jeste do nas, njihovo rešavanje zahteva uključivanje celog društva – a ko će da povuče tako veliku promenu? Odgovor koji nudi EKO-SISTEM jeste – udruženi građani.

U ovom slučaju, to su organizacije civilnog društva koje se bave životnom sredinom. Međutim, organizacije civilnog društva nisu svemoćne. Iako u Srbiji postoji oko 3,000 organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, vrlo mali broj je vidljiv – a jedan od ciljeva programa EKO-SISTEM jeste da takvu stiuaciju promeni.

„Vrlo malo ljudi zna koje se organizacije bave tim temama. Kroz program EKO-SISTEM, želimo da pružimo organizacijama podršku da se promovišu, da im se poveća vidljivost i značaj. Jedna od ideja je i da približimo građane organizacijama, da građani preko organizacija mogu da se udruže i zajedno deluju i pokušavaju da reše lokalne probleme„, kaže koordinatorka projekta EKO-SISTEM, Tijana Ljubenović.

Dobri primeri: Zasavica i Obedska bara

Šta se dešava kada se stvore uslovi u kojima entuzijazam, znanje i upornost udruženja građana imaju prostora da menjaju stvari? Za četiri decenije postojanja, Mladi istraživači iza sebe imaju na stotine volonterskih kampova i desetine uspešnih zaštitarskih projekata, među kojima je i revitalizacija Obedske bare. Uz udružene napore Mladih istraživača i njihovih volontera, lokalne samouprave i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, na ovo područje vratile su se brojne ugrožene vrste.

Još jedan uspešan primer organizovanja građana može se pronaći u Zasavici, koju je njen današnji upravnik Slobodan Simić sa nekoliko prijatelja davne 1995. godine pronašao netaknutu – i video neverovatan potencijal.

„Zatekli smo tamo neverovatan biodiverzitet, bez zagađivača, bez fabrika. Dali smo inicijativu Zavodu za zaštitu sredine da to prouči i oni su potvrdili da ovde postoje razna čudesa kada je u pitanju biodiverzitet. Vlada Srbije je 1997. godine napravila presedan i dala našoj nevladinoj organizaciji, Pokretu gorana Sremska Mitrovica, da upravlja specijalnim rezervatom prirode„, ispričao je Simić.

Na godišnjem nivou, Zasavicu danas poseti do 50.000 turista. Jedan od razloga zašto ovaj rezervat uspeva da se razvija i održava u skladu sa najboljim praksama zaštite prirode, jesu i brojni međunarodni projekti u kojima učestvuje.

Začaran krug organizacija civilnog društva i kako izaći iz njega?

Međutim, ta dinamika otkriva i začaran krug u kom se mnoga ekološka udruženja građana u Srbiji nalaze – većina nema dovoljno finansijskih, stručnih i organizacionih kapaciteta da uspešno konkuriše za takve projekte. Kroz program EKO-SISTEM, Mladi istraživači Srbije će u naredne dve godine obezbeđivati grantove za mreže organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine.

„Jedan od razloga zašto smo se fokusirali na mreže jeste upravo želja da spojimo male i velike organizacije koje imaju iste ciljeve. Velike organizacije imaju finansije, stručne kapacitete, logistiku, ali im često fali dodir sa lokalnim temama i stanovništvom – a takva perspektiva je nezamenljiva kada želite da pokrenete građane i dobijete njihovu podršku. To mogu da im pruže manje organizacije, a manja udruženja kroz saradnju s većim imaju priliku da ojačaju svoje kapacitete„, objašnjava koordinatorka za komunikacije Mladih istraživača Srbije, Asja Francisti.

Kroz različite projekte, ove mreže organizacija imaće priliku da se povežu sa građanima, ali i institucijama u čijoj nadležnosti su korenite reforme sistema zaštite životne sredine.

„Ako postavimo paralelu s društvom, naša ideja je da pokažemo da svi akteri, institucije, organizacije civilnog društva, upravljači, građani imaju svoju ulogu i da sistem može dobro funkcionisati samo ako funkcioniše kao celina uz poštovanje uloge i značaja svakog aktera„, ističe izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije, Tanja Petrović.

Program EKO-SISTEM traje do kraja 2022. godine i realizuju ga Mladi istraživači Srbije uz podršku Švedske. Sve informacije o pozivima i prijavama možeš pronaći na ovoj stranici, a detaljniju priču o ovom programu, posebnoj ulozi Švedske u zaštiti životne sredine u Srbiji i dobrim primerima prakse, pogledaj u našem kratkom filmu!