Ovogodišnji Međunarodni dan mladih obeležen je u atmosferi koju niko nije mogao predvideti prošle godine. Ipak, da li je pandemija kovida-19 koja je okrenula naše živote naglavačke bila potpuno neočekivana? Ako pitamo aktiviste koji se bore protiv klimatskih promena – odgovor je ne. Dokazano je da je gubitak prirodnih staništa sve većeg broja životinjskih vrsta direktno povezan sa razvojem i širenjem novih bolesti.

Korona virus će nam oduzeti godinu ili dve – ali izostanak reakcije na klimatske promene mogao bi da oduzme budućnost čitavim generacijama. „Učešće mladih u akciji za klimu“ je tako bio fokus ovogodišnjeg Dijalog kafea u Srbiji, organizovanog povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta.

Kroz diskusiju, postalo je jasnije koliko su naizgled odvojene teme pandemije, borbe protiv klimatskih promena i budućnosti mladih u stvari neraskidivo povezane, kao i da povezanost tih tema ukazuje i na rešenje problema koje sa sobom nose.

Iako su i ova priča i 2020. godina počele i atmosferi strepnje i neizvesnosti, koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, Fransoa Žakob, odlučila je da otvori dijalog pogledom na svetliju stranu situacije.

“Ono što smo videli s kovidom je da ako zaista želimo da promenimo stvari, to je moguće. Čitava svetska zajednica promenila je svoj način života i rada i roku od 3-4 dana. Naravno, ne želimo da takva dramatična promena postane norma, ali videli smo da ako postoji dovoljno jaka motivacija, čovečanstvo može da promeni svoj način života,” rekla je Žakob.

“Za mene, to je u stvari jedna od najvažnijih pozitivnih lekcija kovida – ako uložimo dovoljno pažnje, ako stvorimo pritiska i i insistiramo na akciji za klimu, možemo da transformišemo stvari, zaista verujem u to. Nisam cinična osoba i zato volim da radim sa mladim ljudima, jer niste cinični i verujete u akciju,” zaključila je Žakob u svom uvodnom izlaganju.

Žakob je istakla da se svest mladih ljudi o problemima koje izazivaju klimatske promene značajno produbila, dodavši da se sve veći broj građanskih i omladinskih pokreta u poslednjih nekoliko godina razvio nezavisno i spontano.

U Srbiji, ovaj fenomen se može objasniti eskalacijom problema poput zagađenja vazduha, teme o kojoj se sve intenzivnije razgovaralo u javnosti u poslednjih nekoliko godina. Javni diskusija o toj temi je ujedno bila i odlična prilika da na dnevni red dođe i glavni uzrok zagađenog vazduha – neefikasni, zastareli energetski sektor. Na sličan način, ugrožavanje izvora vode ubrzanom izgradnjom mini hidroelektrana u zaštićenim područjima Srbije mobilisalo je i pokrenulo građane širom zemlje.

Koordinatorka programa EKO-SISTEM Mladih istraživača Srbije, Tijana Ljuabenović, takođe je primetila ovaj pozitivan trend.

“Životna sredina i klimatske promene čine sve značajniji deo javne diskusije, i mladi ljudi su zainteresovaniji nego ikad. Kako to znamo? Prošle godine, Mladi istraživači Srbije su počeli da dele grantove neformalnim grupama,” ispričala je Ljubenović učesnicima diskusije.

“Dakle, ako imate dobru ideju iz oblasti zaštite životne sredine, možete da se prijavite i dobijete određenu sumu novca da organizujete svoje aktivnosti. Ovim programima pokušavamo da motivišemo mlade ljude i pokažemo im da mogu da imaju uticaj na svoju sredinu, kao i da je moguće da urade nešto dobro za sebe – uključujući i borbu protiv klimatskih promena,” objasnila je ona.

Međutim, postoji i druga strana priče. Dok je digitalna era otvorila neverovatne mogućnosti za podizanje svesti o efektima klimatskih promena, takođe je stvorila određenu vrstu „klik-aktivizma“, upozorila je Ljubenović.

“Ponekad mladi ljudi imaju osećaj da je dovoljno da nešto „lajkuju“ ili pogledaju video o određenom problemu. Osećaju da je to dovoljno akcije s njihove strane. To jeste dobro, jer na ovaj način obrazujemo ljude, ali potrebna nam je i akcija. Ali, nemam neko univerzalno rešenje za taj problem – na mladim ljudima je da nam kažu šta ih motiviše da stupe u akciju,“ zaključila je je ona.

Koordinator Dijalog kafea u Novom Pazaru, Haris Imamović, smatra da je obrazovanje jedan od načina da se mladi ljudi istinski zainteresuju i obrazuju za borbu protiv klimatskih promena.

“Verujem da bi ekologija trebalo da postoji kao zaseban školski predmet, od nižih ka višim razredima. Moramo da govorimo i učimo o tome. Trebaju nam grantovi i subvencije za reciklažne centre i projekte, kao i dobre ideje i pokrete uopšteno,“ rekao je Imamović.

“Potrebni su nam i bolji zakoni, pogotovo u oblasti sankcionisanja prekršaja, jer postoji toliko slučajeva zagađivača koji ne poštuju zakon, a nikad ne snose posledice,“ dodao je on.

Tijana Ljubenović je istakla da su programi Mladih istraživača Srbije kreirani s ovim potrebama i planovima na umu. Dok su programi poput “Šta nam teško” i “Snažno zeleno” rezervisani za manje, lokalne projekte, EKO-SISTEM je mnogo ambiciozniji, multidimenzionalni program koji se bavi problemima u oblasti zaštite životne sredine na nekoliko nivoa.

To podrazumeva nacionalnu kampanju za podizanje svesti o benefitima reformi i važnosti proaktivnog stava koji je Imamović spominjao. U okviru programa, snima se i nekoliko onlajn kurseva o volontiranju u kriznim situacijamama, kao i o upravljanju otpadom, vodama i hemikalijama. Ovi kursevi su sjajan način da se mladi ljudi pripreme za proaktivniju ulogu u zaštiti životne sredine i akciji za klimu.

Takođe, kroz sistem grantova, EKO-SISTEM će ojačati kapacitete organizacija civilnog društva i omogućiti im da se u Srbiji bore protiv klimatskih promena daleko ambicioznije i odlučnije nego do sada.

Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine upozorio da je borba protiv klimatskih promena ujedno i političko pitanje.  

“Naša generacija je veći deo života provela u vremenu teorija i predviđanja, ali sada se ta predviđanja obistinjuju,“ rekao je on i savetovao mlade ljude da iskoriste globalnu mrežu na najbolji način – prenoseći dobre prakse i ideje, uz kreativnost potrebnu za prilagođavanje tih akcija našim lokalnim prilikama.

„Postoje dva načina da delate: jedan je da vodite sopstvenim primerom u svojoj lokalnoj zajednici, a drugi je da insistirate na tome da donosioci odluka zasupaju vaše interese, interese mladih ljudi i svih građana. Taj interes bi trebalo da bude naše zdravlje i čista životna sredina, a ne profit. Nažalost, društvom uopšteno vlada profit, i to je nešto što bi moglo da se promeni u ovoj situaciji. Nadam se da će mladi ljudi biti predvodnici te promene,“ rekao je Jezdimirović.

Fransoa Žakob je dodala da političke promene o kojima je Jezdimirović pričao podrazumevaju snažne građanske pokrete, više svesti i manje straha, kao i mehanizme obavezivanja svih partnera na akciju. „Moramo da izgradimo bolju priču i zasnujemo je na konkretnim podacima. Postoje podaci koji stvaraju realnu sliku o tome da li se biznis i industrijskom sektoru više isplati stari ili novi način – na kraće i duže staze,“ istakla je ona.  

U istom tonu u kom je započeta diskusija, razgovor je okončan uz dozu optimizma – uprkos teškoj realnosti trenutne pandemije.

“Oporavak od kovid pandemije je sjajna šansa – jer ljudi su spremni za promenu, očekuju promenu, žele promenu i sada je vreme da im pružimo ruku,“ zaključila je Žakob.