Klimatske promene predstavljaju jednu od tema koja će obeležiti 21. vek i problem zbog koga će biti sprovedene različite aktivnosti na svim lokalitetima širom sveta, a u cilju adaptacije i mitigacije.

Šta uzrokuje klimatske promene?

U istoriji planete Zemlje, kao posledica prirodnih geofizičkih i astronomskih faktora dešavale su se promene klime uslovljene promenom položaja planete Zemlje u odnosu na Sunce (promene u ekscentričnosti, nagibu planete, položaju zemljine ose), usled tektonskih aktivnosti Zemlje (vulkanske erupcije, tektonska pomeranja, promene inklinacije), udara asteroida i slično, dok su današnje klimatske promene uglavnom posledica antropogenih aktivnosti.

Antropogene (ljudske) aktivnosti koje najviše doprinose klimatskim promenama vezuju se za korišćenje fosilnih goriva u saobraćaju, industriji i energetici, čemu svedoči činjenica da je prosečna globalna temperatura u današnje vreme viša za 1,5°C (na pojedinim mestima na planeti, uključujući i region Zapadnog Balkana kom pripada Srbija, i preko 2°C) u odnosu na pred-industrijski period, dok se Pariskim sporazumom postavio cilj da se globalno povećanje zadrži ispod 2°C.

Povećanje koncetracije gasova sa efektom staklene bašte, dovodi do zadržavanja toplotnih infracrvenih Sunčevih zraka koji na taj način zagrevaju atmosferu, a time i ostale medijume životne sredine, izazivajući brojne i dalekosežne posledice za celokupnu ljudsku zajednicu, koja je i pored naprednog tehnološkog razvoja i dalje suštinski vezana za prirodne resusre i ekosisteme i direktno zavisi od procesa koji se u njima odvijaju. Direktne posledice klimatskih promena dovode do porasta temperature, izmena režima padavina, topljenja leda, a time i porasta nivoa mora i okeana, čime se smanjuju i ugrožavaju staništa mnogih biljnih i životinjiskh vrsta, ali i prostora koje naseljavaju ljudi, stvrajući uz to i značajne negativne socio-ekonomske posledice. Evidentno je i destabilizovanje kapaciteta za proizvodnju i dostupnost hrane i vode, zagađenje i oscilacije temeprature koji izazivaju probleme zdravstvenog stanja ljudi, probleme u transportu, snabdevanju energijom, povećanje učestalosti katastrofalnih pojava kao što su poplave, suše, požari, a koji se takođe povezuju sa klimatskim promenama. Prema podacima IPCC-a učestalost suša i poplava značajno je porasla u nekim delovima sveta, a vrlo je verovatno da će u budućnosti rizik od ovakvih pojava za čovečanstvo biti sve veći.

Klimatske promene u Srbiji

Stanovnici Srbije, poslednjih godina, postali su svedoci drastičnih promena koje se ogledaju sve češćom pojavom ekstremno visokih ili niskih temperatura vazduha, dugim periodima bez padavina ili velikim količinama padavina, nepravilno raspoređenim i u kratkom roku na ograničenom prostoru. Sva ova dešavanja imaju svoje negativne posledice koje najčešće merimo ekonomskim pokazateljima, ali i žrtvama ekstremnih prirodnih nepogoda. Prema podacima UN i Svetske banke, šteta od poplava 2014. godine iznosila je 1.525 milona evra dok je je šteta od suše od 2000. godine iznosila preko 6 milijardi dolara. Izrazito topla i sušna leta, kao posledica klimatskih promena, najčešći su uzrok požara i štete koju trpe šumski ekosistemi i naše zemlje. 

Istraživanja UN pokazala su da se žene suočavaju sa većim rizikom od posledica klimatskih promena i na njih najčešće pada teret sanacije kriznih situacija. Naučna studija sprovedena u 141 zemlji, utvrdila je da u prirodnim katastrofama strada više žena, jer je njihova ranjivost i izloženost opasnosti veća, a kapaciteti poput opreme, oruđa, kanala informisanja i fizičke snage manji.

Načini za ublažavanje klimatskih promena

Adaptacija i ublažavanje posledica klimatskih promena zahtevaju prilagodljiv način upravljanja, koji omogućava uključivanje svih važnih sektora, prvenstveno poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, zaštite prirode, javnog zdravlja i energetike.

Jedan od ciljeva AGENDE 2030 jeste borba protiv klimatskih promena, a u okviru Evropskog zelenog plana, sprovden je i Samit u Sofiji 10. novembra 2020. godine kada je među potpisnicama Deklaracije o Zelenoj agendi bila i naša zemlja. Srbija se između ostalog obavezala da će sprovoditi mere u oblasti ublažavanja klimatskih promena koje su u direktnoj vezi sa merama koje je potrebno sprovesti za smanjenje zagađenja, unapređenje energetske situacije, saobraćaja i cirkularne ekonomije. Ovim dokumentom zahteva se smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećanje otpornosti na uticaj klimatskih promena. I pored preuzetih obaveza, Srbija je u velikom zaostatku po pitanju ispunjenja svojih obaveza. Na nivou Republike Srbije, planirano je da se do 2030. godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte za 33.3% u odnosu na nivo iz 1990. godine, a koje će se postići povećanjem finansiranja projekata u oblasti klimatskih promena, o čemu će se govoriti i na predstojećem globalnom samitu Ujedinjenih nacija – COP27 koji će biti održan od 6. do 18. novembra 2022. godine u Egiptu. Srbiji predstoji i usvajanje podzakonskih akata pre svega Strategije niskougljeničnog razvoja i Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Šta svaki pojedinac može da uradi kada su klimatske promene u pitanju

Ono što svi mi kao pojedinici već danas možemo da uradimo i na taj način doprinesemo smanjenju uticaja na klimatske promene jeste da:

• Budemo energetski efikasniji: Smanjimo potrošnju energije (gasimo nepotrebne uređaje, rasvetu, peremo veš na nižim temperaturama i kada je mašina za veš puna, kuvamo u zatvorenim posudama, koristimo štedljive sijalice i sl.), koristimo čistije i obnovljive oblike energije (solarnu, hidroenegiju, energiju vetra, geotermalnu), zamenimo lošu stolariju i termički izolujemo svoje stambene objekte kako bi smanjili gubitke energije, recikliramo otpad a ne odlažemo na deponije i dr.;
• Smanjimo bacanje hrane ali i upotrebu crvenih mesa (s obzirom da stočarstvo stvara 14% svih gsova sa efektom staklene bašte);
• Manje koristimo automobile, a više pešačimo, vozimo bicikle ili idemo javnim prevozom, a naročito na kraćim destinacijama;
• Planirano kupujemo hranu ali i odevne predmete. Modna industrija zbog trenda “brze mode” u poslednjim godinama jedan je od najvećih zagađivača i emitera CO2 u na svetu. Osim toga, velike količine vode i ostalih resusra potroše se u procesu proizvodenje. (Podaci Ujedinjenih nacija za životnu sredinu pokazuju da je samo za jedan par farmerica potreno 3,78 l vode).
• Ne koristimo jednokratnu plastiku ili bar upotrebu svedemo na neophodni minimum.

Naše malo, PLANETI će značiti mnogo. Moramo delovati odmah, jer će ekstremne vremenske prilike, suše, toplotni talasi, a time i nedostaci vode i hrane, kao i pojave raznih bolesti u budućnosti biti još intenzivniji.

Doc. dr Ivana Šekler