Prosečan stanovnik Evrope godišnje proizvede oko 480 kilograma otpada, a u SAD ta cifra je skoro duplo veća – preko 800 kilograma. U toku godine, samo jedna osoba doprinese emisiji 4.8 tona štetnih gasova u atmosferu. Kada se sve sabere, svake godine, naša planeta dobije “na poklon” preko dve milijarde tona smeća koje zagađuje vazduh, vodu i zemljište, a atmosfera upije čak 36 milijardi tona štetnih gasova.

Kada se igramo ovako velikim brojkama, pojedinac se neretko oseti beznadežno – kako promeniti, usporiti ili zaustaviti nešto što je toliko velik, sveobuhvatan problem? Šta običan čovek može da učini suočen sa milijardama tona otpada i štetnih gasova koji se nezaustavljivo gomilaju i zagađuju okolinu?

Odgovor možda zvuči iznenađujuće – mnogo toga. Kontrola koju imamo nad ovim problemom je daleko veća nego što nam se na prvi pogled čini.  Velike promene dolaze upravo od menjanja sopstvenih stavova i sitnijih navika i gestova koje na dnevnom nivou ni ne primetimo. Ako ste spremni da usvojite nove navike – početak je ovde!

1. Nosi svoje torbe i kese u kupovinu

Ako te naplaćivanje kesa nije obeshrabrilo u misiji njihovog prikupljanja, možda bi to mogla da učini zaštita životne sredine. Jednom odbačena kesa razgrađuje se u zemljištu narednih 20 godina, a ukoliko dospe u reke, mora i okeane, može da bude smrtna presuda za životinje u čijem stomaku završe. 

Osim što su bolje za životnu sredinu, platnene torbe, cegeri od pruća i rančevi su daleko praktičnija alternativa plastičnim kesama. U njih stane više stvari, teret se bolje rasporedi (na čemu će ti ruke i leđa biti zahvalni), a i u kućnom budžetu će se nakupiti koji dinar više. 

Ukoliko moraš da uzmeš kese, svedi njihov broj na minimum. Na primer, u supermarketu možeš da izmeriš povrće i voće koje uzimaš, a zatim staviš sve u jednu kesu i nalepiš sve etikete sa ceom na nju. Prodavačice ti neće zameriti! Takođe, kese koje skupiš uvek možeš upotrebiti nekoliko puta.

2. Izbegavaj predmete za jednokratnu upotrebu

Iako plastične čaše, pribor za jelo i tanjirići deluju praktično za veća okupljanja, njihova česta upotreba nije podjednako praktična za životnu sredinu. Ova čuvena fotografija će objasniti zašto bolje nego što bismo mi ikad mogli. 

Izvor: One Green Planet

Predmeti za jednokratnu upotrebu ti mogu uštedeti malo truda i vremena, ali posledice njihovog korišćenja su trajne. 

Osim plastičnog pribora za jelo, još jedan primer suvišne plastike su pakovanja kozmetičkih proizvoda za jednokratnu upotrebu. Ukoliko često putuješ, kupi mali “travel bag” komplet dostupan u drogerijama i prodavnicama kućne opreme. On sadrži bočice koje možeš da puniš i prazniš svojim omiljenim šamponima i kremama – ne proizvodeći dodatni otpad. 

Kada kupuješ hranu i kućne potrepštine, biraj veća pakovanja – to je još jedan način da se troši manje ambalaže. Kad smo kod toga, ko kaže da ambalaža mora da se baci posle svake upotrebe? 

3. Čuvaj ambalažu 

Flašica za vodu, tegla od kiselih krastavaca, plastična posuda od eurokrema – sva ova ambalaža može da zauzme posebno mesto u tvom domaćinstvu i čuva tvoju omiljenu hranu godinama.

Obične kartonske kutije uz malo kreativnosti i ukrasnog papira vrlo lako mogu da se pretvore u kutijice za nakit, uspomene, kancelarijski materijal i odeću. 

4. Ne odriči se starog nameštaja

Pre nego što se rešiš starog ormana ili kauča, razmisli da li mu zaista nema spasa. Stariji nameštaj neretko je napravljen od vrlo kvalitetnih materijala, pa dobro trpi restauriranje – lakovanje, novi tapacirung i slično. To je odlična prilika da uštediš novac ali i da napraviš sasvim jedinstven, personalizovan komad nameštaja.

Ako nameštaj već mora da ide iz kuće – druga opcija je da ga pokloniš. Uz temeljno čišćenje (paročistači su vrlo efikasan eko način da se sredi nameštaj) i male prepravke, nekoga će služiti još godinama – a na deponijama će biti mnogo manje otpada.

5. Koristi eko sredstva za higijenu

Iako u kriznim situacijama, poput epidemije koronavirusa, moderna sredstva za čišćenje nemaju konkurenciju, u normalnim okolnostima, razni deterdženti i gelovi su neretko prejaki za naša domaćinstva. Iako je povremena dezinfekcija doma nužna, kada obavljaš redovno čišćenje, podjednako efikasno i uspešno možeš to da uradiš pomoću prirodnih preparatia kao što su sirće, soda bikarbona, i limnska kiselina.

Možda zvuči starinski, ali jednom kad probaš, primetićeš da je ovakav deterdžent izuzetno efikasan u uklanjanju prljavštine, masnoće i kamenca. Ukoliko ipak želiš da izbegneš “kućnu laboratoriju” u prodavnicama uvek možeš da nađeš eko-frendli proizvode za čišćenje.

Isto važi i za ličnu higijenu. Preparati poput prirodnih sapuna, šampona, balzama i krema sve su popularniji zbog njihovih blagotvornih efekata na kožu – ali i životnu sredinu.

Čišćenje prirodnim, ekološkim sredstvima može biti tvoj doprinos u smanjivanju zagađenja u rekama, morima i okeanima, čiji ekosistemi su ozbiljno pogođeni hemijskim zagađenjem od deterdženata. 

6. Štedi struju i vodu

Vežbaj mali dijalog sa sobom! Da li svetlo mora da gori dok nisam u sobi? Da li voda mora da curi u prazno dok stavljam šampon ili perem zube? Često nismo ni svesni koliko dragocene energije i čiste vode potrošimo u prazno. Tokom svakodnevnih aktivnosti, probaj da budeš štedljiviji – ne samo da će prijati tvom kućnom budžetu, već i životnoj sredini, budući da najveći udeo u emisiji štetnih gasova imaju proizvodnja struje i toplotne energije. 

7. Koristi bicikl i trotinet

Iako individualna upotreba nije glavni izvor emisije štetnih gasova, jedan način da se ona smanji jeste da ne pališ kola osim kad je preko potrebno. Odlazak kod prijatelja ili na posao biciklom je divan način da uživaš u danu, rekreiraš se i održavaš vazduh čistijim. 

Naravno, u nekim situacijama, korišćenje prevoza je preka potreba. U tom slučaju, koristi javni prevoz, ili probaj da se dogovoriš s par prijatelja ili kolega da zajedno putujete. Možda će zahtevati malo bolju organizaciju – ali to je odličan način da uštedite novac i uvek putujete u društvu.

8. Kupuj lokalno

Osim što je podrška malim lokalnim privrednicima odlična za društvo i ekonomiju, ona umnogome čuva i životnu sredinu. Proces proizvodnje i distribucije proizvoda na lokalnoj pijaci daleko je kraći od onog koji imaju veliki trgovinski lanci – što znači manje korišćenja prirodnih resursa poput struje, vode i goriva kako bi se nešto proizvelo i dostavilo kupcima. Takođe, poreklo sirovina koje se koriste u lokalnoj proizvodnji je neretko dosta transparentnije u odnosu na tržišne konglomerate. 

9. Jedi manje mesa

Proizvodnja mesa je jedan od najvećih izvora štetnih gasova.  Odricanje od mesa je lična odluka na koju niko ne treba da te prisiljava – ali povremeno preskakanje većeg obroka je još jedan način da zaštitiš životnu sredinu na individualnom nivou. Ako si jedna od onih osoba koje veruju da “ako je bez mesa, nije pravi obrok,” vreme je za kulinarske eksperimente. 

Koliko god čudno zvučalo, meso se hiljadama godina jelo jednom nedeljno ili čak ređe – u posebnim prilikama, dok je nama preraslo u štetnu naviku. Dakle, sasvim je moguće preživeti, najesti se i čak uživati u ukusnom obroku ako par puta nedeljno u njemu nije šnicla.

10. Priključi se akciji

Čuvanje životne sredine na ličnom nivou, naravno, ne mora da bude ograničeno na tvoj dom. Želiš zeleniji komšiluk? Bojiš se da će neka gradska odluka ugroziti životnu sredinu? Nemoj stajati sa strane. U svakom gradu u Srbiji aktivno je neko udruženje građana poput Arhus centra koje prati ovakve aktivnosti i bori se za zdravija, zelenija sela i gradove u Srbiji.

Priključi im se u lokalnim akcijama, na okruglim stolovima i sastancima sa predstavnicima vlasti. Ovo je način da zaštitiš životnu sredinu, ali i da promeniš perspektivu iz koje gledaš svoju ulogu u društvu – od pasivnog posmatrača, do aktivnog učesnika čije mišljenje i dela prave razliku. 

Ako si zainteresovan/a da stupiš u akciju, priključi se našoj newsletter listi – gde ćemo te informisati o novostima iz oblasti zaštite životne sredine, volonterskim kampovima, kao i lokalnim aktivnostima kojima možeš da se priključiš u borbi za zeleniju Srbiju.