Zagađenje vazduha jedan je od ključnih izazova za zajednice u Srbiji, jer direktno utiče na zdravlje ljudi i kvalitet života. Iako se o problemu često govori kroz brojke i statistike, retko imamo priliku da čujemo više o onima koji sistematski rade na njegovom rešavanju koristeći savremene tehnologije i analize podataka. Inovativni pristupi, poput digitalnih alata i softvera za procenu zdravstvenih posledica, mogu značajno doprineti razumevanju uticaja aerozagađenja i pokretanju mera za njegovo smanjenje.

iRevolucija iz Valjeva je organizacija civilnog društva koja već godinama razvija i primenjuje inovativna rešenja zasnovana na tehnologiji. Njihovi projekti povezuju građane, lokalne vlasti i stručnjake sa zajedničkim ciljem da se smanji aerozagađenje i unapredi javno zdravlje. Oni su nam pokazali da je moguće kreirati održiva rešenja kroz digitalne alate, procene uticaja zagađenja na zdravlje i izradu digitalnog katastra individualnih ložišta. Razgovarali smo sa Vladimirom Radosavljevićem, koji koordinira projekte i aktivnosti iRevolucije i saznali više o tome kako njihova istraživanja i alati pomažu da razumemo koliki je stvarni uticaj zagađenog vazduha, naročito na stanovnike Valjeva, Leskovca i Novog Pazara. 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 9 od 10 ljudi na planeti udiše zagađen vazduh, a u našoj zemlji svake godine hiljade ljudi prerano izgubi život zbog komplikacija izazvanih aerozagađenjem. Na koji način vaši projekti i inicijative, uključujući digitalne alate i katastre individualnih ložišta, konkretno doprinose smanjenju zagađenja i unapređenju javnog zdravlja u ovim gradovima, i šta ste do sada primetili kao najveći uticaj vašeg rada?

iRevolucija je nastala kao organizacija koja je posvećena najnovinim internet trendovima 2014. godine, održavajući 7 konferencija u ovoj temi. Praktično, više od deset godine se bavimo primenom novih tehnologija u različitim temama. Od 2020. godine, iRevolucija u saradnji sa organizacijom iz Holandije Climate KIC potpisuje Memorandum kojim se uspostavlja partnerstvo na realizaciji događaja Climathon Valjevo. Kroz ovaj događaj, uz primenu savremenih tehnologija, podstiče se pronalaženje inovativnih rešenja za izazove u oblasti zaštite životne sredine, kroz format hakatona i ideatona. Kroz projekat „Zelena komuna 22“, iRevolucija se upoznala sa sprovođenjem Plana kvaliteta vazduha, analizirala njegovu primenu i zajedno sa partnerskim organizacijama osnovala Savet za čist vazduh. Rezultat projekta je i građanski izveštaj koji ukazuje na ključne izazove i moguća rešenja. Nakon toga se upoznajemo sa drugom javnom politikom kroz realizaciju projekta „Dišite pažljivo“, koji se fokusirao na obaveze lokalnih samouprava u oblasti monitoringa kvaliteta vazduha. Tada u saradnji sa partnerskom organizacijom NEA uspostavljen je rad xEco vazduh aplikacije, koja omogućava praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu. U saradnji sa projektnim timom Beogradske Otvorene škole, postavili smo indikativni monitoring sistem u Valjevu, koji omogućava praćenje kvaliteta vazduha u svakom naselju u realnom vremenu. Upoznavajući se sa primarnim problemom aerozagađenja u Srbiji,  koji prema istraživanju RES fondacije, više od 70% potiče iz individualnih ložišta, pratili smo inicijative za njegovo rešavanje. Po našim saznanjima, prvi put je ovakav pristup bio deo strategije u gradu Sarajevu kroz izradu katastra individualnih ložišta. Istovremeno smo se upoznali sa primerom koji je implementiran u Pirotu, gde je razvijen alat sličan onom kakav mi želimo da razvijemo za grad Valjevo. Tokom 2024. godine, iRevolucija započinje  razvoj sopstvenog alata za precizno mapiranje aerozagađenja koji je podržan od strane UNDP  sa ciljem da lokalne javne politike budu jasno usmerene na najveće izvore emisija a to su upravo individualna ložišta. Zatim, iRevolucija uspostavlja saradnju na projektu Vazduh pod kontrolom sa Mladim Istraživačima Srbije šireći svoju misiju na gradove Novi Pazar i Kraljevo, sa identičnom namerom. Digitalni katastar individualnih ložita predstavlja alat koji precizno usmerava subvencije koje JLS/opštine treba da primene prema građanima koji participiraju na Pozivima za zamenu energetski neefikasnim grejnim telima.

Zagađenje vazduha ne poznaje granice, emisije iz jednog dela urbanog područja utiču i na druge delove šire zone. Najugroženiji su stanovnici gradova poput Valjeva, Leskovca i Novog Pazara, koji se godinama nalaze na vrhu liste najzagađenijih u Srbiji, sa višestruko prekoračenim dozvoljenim koncentracijama PM čestica. Na koji način vaše inicijative i porjketi, kao i digitalni alati, među kojima su aplikacija xEco i digitalni katastar namenjen lokalnoj samoupravi, pomažu u praćenju i smanjenju zagađenja u ovim gradovima?

Inicijative koje sprovodimo više godina za redom pomažu donosiocima odluka da kvalitetnije sagledavaju rešavanje ovog problema. Tokom našeg istraživačkog rada dokazali smo da je aerozagađenje prisutno u Valjevu više od 50 godina, kada je prvi put vršen monitoring kvaliteta vazduha čiji su rezultati ukazali na prekonerno zagađenje i do deset puta! Dakle, naš problem je višedecenijski, ali period u kom živimo je progresivno napredovao i to smo dokazali istraživanjem uticaja aerozagađenja na stanovnike Valjeva, Leskovca I Novog Pazara, sa poražavajućim rezultatima, koji su ukazali da je primera radi u Valjevu životni vek smanjen za 10, 2 godine, a da prevremenu smrt doživi 331. stanovnik Valjeva od posledica aerzagađenja koristeći najnovije alate Svetske zdravstvene organizacije. Jedan od prvih alata na koji smo se fokusirali za grad Valjeva, jeste emitovanje podataka u realnom vremenu kroz xEco aplikaciju, kreatora Dejana Lekića, koja prikazuje podatke sa svih monitoring mreža, od mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredinedo indikativne monitoring mreže koju postavljaju OCD ili građani. S obzirom da je xEco vazduh integrisan u rad digitalnog katastra, donosioci odluka koji primene aplikaciju digitalni katastar individualnih ložišta, praktično mogu da mere rezultate smanjenja aerozagađenja I time precizno vode lokalnu politiku zaštite vazduha, koja je bazično oslonjena na javno zdravlje građana. Istovremeno, digitalni katastar nudi precizne odgovore odakle dolaze najveće emisije zagađenja i koje su kritične tačke.

U Srbiji je monitoring kvaliteta vazduha zakonski obavezan i obuhvata sve nivoe vlasti – od republičkog do lokalnog. Prema Zakonu o zaštiti vazduha, jedinice lokalne samouprave imaju odgovornost da obezbede monitoring kvaliteta vazduha u okviru svojih nadležnosti. Međutim, iako zakonski okvir postoji, stvarna implementacija na lokalnom nivou zahteva dodatnu podršku, obuku i resurse kako bi se efikasno pratilo i smanjilo zagađenje vazduha. Kroz projekte kao što je “Vazduh pod kontrolom” i implementaciju digitalnog katastra individualnih ložišta, iRevolucija pomaže jačanju kapaciteta lokalnih vlasti, omogućavajući im efikasnije praćenje i kontrolu zagađenja vazduha. Na koji način vaši digitalni alati i obuka zaposlenih doprinose lokalnim samoupravama u radu na efikasnom praćenju i kontroli zagađenja vazduha?

Zakonski okvir jasno definiše kriterijume kakav vazduh treba da udišu građani, ali smo svesni da zakonski okvir nije moguće primeniti u potpunosti, pogotovu ne u kratkom vremenskom roku. Svesni problema, digitalni katastar upravo smanjuje jaz donosiocima odluka u primeni lokalnih javnih politika za smanjenje aerozagađenja kroz Javne pozive za dva resorana Ministarstva, I kreiranje i implementaciju Javnog poziva koji je namenjen građanima. Obuke koje smo realizovali u okviru projekta se zasnivaju peer-to-peer deljenju znanja, na metodologiji koju smo proizveli kako bi predstavnici jedinica lokalne samouprave/opština kojima je ova aplikacija bazično namenjenja bila od koristi. Digitalni katastar obuhvata više razvojnih segmenata, zbog čega trenutno organizujemo dve osnovne vrste obuka. U budućnosti očekujemo da ćemo imati priliku da dalje unapređujemo rad katastra i, u skladu s tim, prilagođavamo programe obuka.

Mnoge lokalne samouprave nemaju razvijene sisteme za praćenje i kontrolu zagađenja. Prema izveštaju RERI-a iz 2024. godine, samo 12 gradova i aglomeracija u Srbiji ima razvijene planove kvaliteta vazduha, dok mnoge druge jedinice lokalne samouprave nisu izradile ove planove. Rezultati vaše Analize procene uticaja aerozagađenja na stanovnike Valjeva, Leskovca i Novog Pazara pružaju jasne uvide u stanje vazduha, ali da li ste naišli na neka ograničenja u vašim istraživanjima i koje dodatne podatke smatrate neophodnim za donošenje preciznijih i efikasnijih mera zaštite vazduha?

Proces rešavanja aerozagađenja zahteva multidisciplinaran pristup u kom su uključeni lokalni i nacionalni donosioci odluka, OCD, eksperti u oblasti kvaliteta vazduha, eksperti u oblasti javnog zdravlja, mediji, građani, meteorolozi, privredni entiteti i drugi. Međutim, kako smo našim inicijativama već tri godine usmereni i na teritorije van grada Valjeva, primetili smo da svaka jedinica lokalne samouprave ima svoju vrstu problema koja zahteva pojedinačni pristup. Primera radi, industrijska postrojenja tokom letnjih meseci često predstavljaju glavni izvor zagađenja vazduha u određenoj sredini. Međutim, imamo primer grada Valjevo, gde je do skoro glavni izazov bio u ukrštanju podataka emisija iz industrijskih postrojenja, individualnih ložišta i gradske deponije. Najvažniji korak u rešavanju problema zagađenja jeste mapiranje izvora emisija, jer se tek na osnovu pouzdanih podataka može definisati jasna strategija i uspostaviti konkretni koraci ka ostvarivanju cilja. Ukoliko imamo dobro razvijenu mrežu za monitoring, onda možemo precizno utvrditi gde i na koji način treba delovati. Bez osnovnih podataka, preostaju samo paušalne procene a one, nažalost, uvek skupo koštaju, i zdravlje građana i finansijski okvir sprovođenja mera. Kroz istraživanje smo uočili da su u nacionalnim politikama, poput Programa zaštite vazduha do 2030. godine, kriterijumi nedovoljno precizno definisani, te da postoji izražen jaz između stvarnog stanja na terenu i načina na koji se te politike prenose i primenjuju na nivou lokalnih samouprava.

Iz vašeg iskustva možemo da vidimo da je za uspešno upravljanje kvalitetom vazduha ključno povezivanje OCD, lokalnih vlasti i građana kroz zajedničke inicijative. Koje preporuke biste dali donosiocima odluka i drugim OCD kako bi se unapredila zaštita vazduha i javnog zdravlja na nacionalnom nivou?

Odgovor na ovo pitanje je dao Dejan Lekić, tvorac aplikacije xEco. Citiraću njega u samo jednoj reči: “Napor”. Potreban je zajednički napor i volja da se uključe sve grane vlasti, ali i organizacije civilnog društva, čak i one koje se ne bave primarno zaštitom životne sredine. Međutim, od suštinskog značaja je bazično razumevanje stvarnosti u kojoj živimo. Prva preporuka bi bila “probudite se”, jer svake godine zbog zagađenog vazduha u Srbiji prevremeno život izgubi preko 16.000 ljudi!

Pored digitalnih alata i obuka, koje druge aktivnosti iRevolucija sprovodi kako bi podigla ekološku svest građana?

Zaista je mnogo aktivnosti. Učestovali smo u zaštiti vodotokova, sprovodimo pionirski projekat „Prva virtuelna tura kroz kanjon reke Gradac“. Po šesti put pripremamo Climathon Valjevo – globalna klimatska akcija koja se istovremeno održava u više od 150 gradova širom sveta. Svake godine učestvujemo u akcijama čišćenja reka od otpada, a ove godine smo realizovali četiri edukativne radionice, dok nas uskoro očekuje i peta. Nova iskustva stičemo i kroz aktivnosti zaštite od požara, dok saradnju sa medijima negujemo kontinuirano, kako bismo teme zaštite životne sredine učinili vidljivijima. Vrlo smo aktivni u EKO blok mreži, učestvujemo na konferencijama na nacionalnom nivou gde delimo svoja iskustva kao predavači i panelisti. Nažalost, u ovoj oblasti posla je mnogo, a kapaciteti su i dalje ograničeni u odnosu na potrebe, ali to nas ne sprečava da istrajemo u onome što radimo.