Nevidljive vrednosti šuma

„Kada bi se u obzir uzela vrednost svega onoga što šume rade za nas od pročišćavanje vode i vazduha, zaštita od poplava i erozije, do očuvanje biodiverziteta i zdravlja ljudi, pokazalo bi se da su šume daleko vrednije kada se ne seku“, ističe Dragana Arsić iz Ekološkog centra „Stanište“.

„Stanište“ je analiziralo osnove gazdovanja šumama u 30 zaštićenih područja Srbije većim od 5.000 hektara, koja obuhvataju oko 85% ukupne površine zaštićenih područja u zemlji. Osnove gazdovanja su pregledane za državne šume čiji su korisnici „Srbijašume“, „Vojvodinašume“ i nacionalni parkovi, a dostupne su na sajtu Uprave za šume i sajtovima pojedinih većih zaštićenih područja.

Kroz sprovedena istraživanja „Stanište“ ukazuje da u Srbiji opštekorisne funkcije šuma, odnosno sve one koristi koje društvo dobija od šuma a da nisu povezane s drvnom proizvodnjom, praktično su nevidljive u sistemu planiranja i odlučivanja. Istraživanjem 30 osnova gazdovanja šumama na teritoriji zaštićenih područja većih od 5.000 hektara, utvrdili su da se u dokumentima vrednost šuma izražava isključivo kroz drvnu masu „sečivu vrednost“ i sortimentnu strukturu. Opštekorisne funkcije se, kako navode, pominju samo formalno i opisno, bez ikakve finansijske procene.

„Zakonski okvir prepoznaje šume sa posebnom namenom, ali u praksi se i u zaštićenim područjima uglavnom  daje prednost eksploataciji. Seča je zabranjena tek na oko četiri odsto ukupne površine zaštićenih područja, što jasno pokazuje koliko je prostor za očuvanje mali. Po podacima  iz Nacionalne inventure šuma 2023. površina šuma bez intervencije čoveka je svega 0,8%, što situaciju čini još težom” , objašnjava Arsić.

Evropska praksa – šume kao javno dobro

U Evropskoj uniji se već duže vreme razvijaju modeli za vrednovanje ekosistemskih usluga šuma. Države poput Nemačke, Austrije i Švajcarske uvele su sisteme finansijske kompenzacije vlasnicima i upravljačima šuma koji doprinose očuvanju biodiverziteta, regulaciji voda, zaštiti od poplava i klimatskih promena.

U nastavku Dragana Arsić objašnjava: “U svetu ekonomije finansijsko vrednovanje šume kao javnog dobra se javlja kao nužnost iz razloga da bi se utvrdili prioriteti u strateškom i planskom odlučivanju u jednom društvu. Bitno je napomenuti da se danas sve više koristi termin uloga šume umesto funkcija šume da bi se naglasilo da su uloge šuma promenljive i da zavise od  stepena društvenog i ekonomskog razvoja i nivoa ekološke i društveno-političke svesti. Za razliku od uloga šume koje šumama “daje društvo, funkcije šuma  su uvek iste, jer se radi o ekološkim funkcijama i prirodnim svojstvima šuma po sebi, nevezanim za uticaj čoveka i društva. Polazeći od multifunkcionalnosti  šuma danas se sa više metoda finansijski izražavaju  sledeće uloge šuma:
rekreativne, zaštitne, hidrološke, uloge u očuvanju biološke raznolikosti, estetske, klimatske. Sve metode koje se koriste se svode na  što objektivniju kalkulaciju  finansijske vrednosti navedenih uloga šuma, što nije lak zadatak, a  mogu se sumirati na nekoliko ključnih metoda.

Metoda kompenzacija i metoda zamene troškova se koriste u vrednovanju gotovo svih uloga šuma. Radi se o iskazivanju vrednosti šume u odnosu na  kalkulaciju nastalih štete zbog nepostojanja šuma u situacijama poplava, bujica, povećanju troškova vodosnabdevanja kada nema  čiste pijaće vode ili je poremećen hidrološki status zemljišta zbog čega nastaju štete u poljoprivredi.  Nadalje, može se koristiti u proceni troškova koje zdravstveni sistem društva ima usled nepostojanja šuma koje su dostupne građanima u rekreativne i zdravstevne svrhe. Ove metode su naročito primenljive za vrednovanje klimatske uloge šuma u najširem spektru uticaja, od aerozagađenja, zagrevanja i isušivanja tla, higijensko-zdravstevenih uloga do ponora CO2. Primer Slovenije je najbolji dokaz da se ugljenik akumulira u slovenačkim šumama kao rezultat akumulacije prirasta i povećanja površine šuma. Prema zvaničnim podacima, poslednjih godina seča drveta je iznosila jedva 40% prirasta; drvna zaliha se tako povećala za čak 45%, a površina šuma je povećana za 16% u poslednjih 40 godina.

Hedonistička metoda se koristi za vrednovanje  estetske uloge šuma. Naime, šume  se vrednuje u odnosu na procenu  kvaliteta životne sredine, na osnovu podataka cene na tržištu nekretnina  u blizini šume i netaknute prirode.

Metoda troškova putovanja se koristi za iskazivanje vrednosti koje pruža određeno javno dobro direktno povezana sa troškovima koje građani imaju za dolazak do željene destinacije i korišćenje javnog dobra u rekreativne, turističke, zdravstvene svrhe.

Metoda kontigentnosti se koristi da bi se iskazala vrednost šume u odnosu  na spremnost obima građana na plaćanje naknade za korišćenje javnog dobra, kao što su npr. ulaznice za zaštićena područja prirode. Ova metoda se koristi i za vrednovanje uloge šuma u očuvanje bioraznolikosti. Ono je samo po sebi najsloženije, jer ne postoje tržišni parametri za iskazivanje vrednosti živih bići i bioraznolikost koja je neprocenjiva vrednost i u lancu sveukupnog života ključna karika opstanka života na Planeti “.    

Kako smo dobili, pa izgubili naknadu za šume

Zanimljivo je da je Srbija do 2012. imala naknadu za zaštitu i unapređivanje opštekorisnih funkcija šuma, koju su plaćala pravna lica u iznosu od 0,025% godišnjeg prihoda. Iako nepopularna među privrednicima, ta naknada propisana Zakonom o šumama iz 2010 godine je predstavljala važan izvor finansiranja fondova za šume sve dok nije ukinuta u okviru „akcije smanjenja parafiskalnih nameta“. Posledice su bile brze i jasne. Prihodi fondova su drastično pali, a sredstva za očuvanje šuma gotovo nestala. 

„Ideja naknade bila je ispravna, ali su izostale metodologije, kriterijumi i ono najbitnije,  izostalo je strateško, plansko i programsko trasiranje obima finansiranja u sektoru šumarstva  i zaštite prirode, što je jasna poruka donosilaca odluka da ovi sektori nisu prioritet. Umesto da se sistem unapredi, jednostavno je ukinut, što je pokazalo nerazumevanje šta su uopšte opštekorisne funkcije šuma “, objašnjava Arsić.

Zagovaranje promena i projekat „Šta su nama naše šume“

Kroz projekat „Šta su nama naše šume“ u okviru petog ciklusa EKO-SISTEM programa, Ekološki centar „Stanište“ nastoji da otvori dijalog između stručne javnosti, donosioca odluka i građana o tome kako se šumama upravlja i kako bi se njihova stvarna vrednost mogla bolje prepoznati.

Cilj projekta je da se u propise uvedu obavezne metodologije za procenu vrednosti opštekorisnih funkcija šuma i da se obnovi sistem naknada u osnovama za gazdovanja i drugim dokumentima, i da se strateški i planski utvrde prioriteti u vezi sa vrednovanjem svih uloga šuma, ovog puta transparentno i sa jasnim kriterijumima. „Verujemo da bi takav pristup smanjio seču, posebno u zaštićenim područjima, i istovremeno doprineo razvoju svesti o tome da su šume javno dobro od kojeg svi imamo korist i da li se prikupljeni novac zaista koristi za njihovo očuvanje “, poručuje Arsić.

Ekološki centar „Stanište“ već više od decenije sprovodi istraživanja o trošenju sredstava iz eko-naknada, statusu i finansiranju zaštite prirode i problemima pošumljavanja, dosledno zagovarajući sistemske promene koje prirodu postavljaju iznad kratkoročnog profita.

„Šuma nije samo drvni resurs. To je živi sistem koji nas štiti, hrani i održava. Kada to društvo razume, moći ćemo da govorimo o pravom održivom razvoju“ zaključuje Dragana Arsić, Ekološki centar „Stanište“.

Projekat “Šta su nama naše šume“ sprovodi se u okviru EKO-SISTEM programa, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. Više o organizaciji Ekološki centar „Stanište“ i njenim aktivnostima možete se informisati na OVOM LINKU.