Promene počinju lokalno

Zaštita životne sredine u Srbiji suočava se sa brojnim izazovima, od nedovoljne zaštite prirode i biodiverziteta, preko zagađenja voda i problema u upravljanju otpadom, do sve izraženijih posledica klimatskih promena. Dvanaesti Izveštaj iz senke Koalicije 27 o napretku Srbije u Poglavlju 27, ukazuje na spor napredak u mnogim oblastima i potrebu za efikasnijim sprovođenjem propisa, boljim upravljanjem prirodnim resursima i većim učešćem javnosti u donošenju odluka.

Istovremeno, iza velikih politika i nacionalnih strategija nalaze se konkretna mesta, zajednice i ljudi koji svakodnevno osećaju posledice ovih problema. Upravo tu počinju promene. Kroz šesti ciklus EKO-SISTEM programa podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine, Mladi istraživači Srbije, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), podržavaju projekte koji povezuju znanje, građansko učešće i konkretno delovanje u lokalnim zajednicama širom Srbije.

Od problema do lokalnih rešenja

Teme kojima se bave podržane organizacije prate neke od najvažnijih izazova koje Koalicija 27 kontinuirano prepoznaje u oblasti zaštite životne sredine, od zaštite prirode i biodiverziteta, upravljanja vodama i otpadom i odgovora na klimatske promene, do održivog upravljanja šumama i prirodnim resursima, energetske tranzicije i većeg učešća građana u donošenju odluka.

U Valjevu, Lokalni odgovor kroz projekat „Deponija 2.0” uključuje građane u praćenje procesa sanacije nesanitarne deponije. Kroz terenske obilaske, stručne analize i građanski izveštaj, organizacija radi na transparentnijem i zakonitijem procesu sanacije i zaštiti prava građana na informacije.

U Požegi, Forum civilne akcije FORCA, zajedno sa partnerom Udruženjem OOSR „Skrapež” Požega, kroz projekat „Građani za Marića Baru” uključuje ribolovce, mlade, žene i lokalnu vlast u praćenje stanja ovog vodenog ekosistema. Terensko mapiranje, ankete i volonterske akcije postaju način da zajednica aktivno učestvuje u njegovoj zaštiti.

Širom Srbije, EKOMAR, sa partnerima Polekol, Pridruži se, Paraćin i Bela Čaplja, kroz projekat „Granice zaštite – Očuvana vodena staništa Srbije” povezuje naučnike, istraživače, aktivistkinje i institucije u istraživanju i analizi najmanje 20 vodenih staništa. Cilj je da podaci o njihovom stanju budu dostupniji i da naučna saznanja budu osnova za bolje odluke o zaštiti prirode.

Kada zaštita prirode postane zajednički posao

Zaštita životne sredine nije samo pitanje institucija. Potrebni su građani koji imaju informacije, organizacije koje mogu da prate primenu politika i zajednice koje mogu da učestvuju u donošenju odluka.

Institut za regionalni razvoj (IRIS), organizacija iz Novog Sada, zajedno sa partnerima iz Vila Rudnika, kroz projekat „Snaga civilnog društva za transparentno upravljanje otpadom i očuvanje prirode” radi na tome da lokalne organizacije i građani bolje razumeju i prate politike upravljanja otpadom. Kroz „Zelene karte”, mentorski rad i digitalne edukativne sadržaje, iskustvo se prenosi i na manje organizacije i nove građanske inicijative.

Energetska tranzicija dobija građansku perspektivu kroz projekat „Građanska energija za zelenu transformaciju”, koji sprovodi Centar za unapređenje životne sredine. Projekat istražuje energetske navike građana, otvara prostor za razgovor o energetskim zajednicama i proizvodnji obnovljive energije, ali i postavlja pitanje kako da mere podrške budu pravednije i dostupnije različitim grupama.

U Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici, Centar modernih veština kroz projekat „Zelena veza” povezuje lokalne samouprave, mlade, žene i organizacije civilnog društva oko planiranja mera prilagođavanja klimatskim promenama. “Zeleni bilten”, obuke i revizija lokalnih akcionih planova treba da približe klimatske politike građanima i učine ih delom lokalnog odlučivanja.

Od šuma i polja do gradova

Neki od projekata pokazuju da zaštita životne sredine počinje i tamo gde je ljudi možda najmanje očekuju, u načinu na koji se upravlja šumama, obrađuje zemlja ili planira gradnja.

Savez udruženja vlasnika privatnih šuma „DendroSrbija“ kroz projekat „Skrivena vrednost šuma“ otvara pitanje kako se vrednost šuma može bolje uzeti u obzir pri donošenju odluka. Pored drvne mase, u fokus dolaze njihove uloge u očuvanju klime i biodiverziteta, regulisanju prirodnih procesa i kvalitetu života lokalnih zajednica.

U jugoistočnoj Srbiji, organozacija ENECA kroz projekat „AgroBiodiverzitet 360“ radi sa poljoprivrednim udruženjima na primeni praksi koje su prijateljskije prema biodiverzitetu i prirodnim resursima. Poseban fokus je na jačanju ženskih poljoprivrednih udruženja i razvoju praktičnih alata koji gazdinstvima mogu pomoći da procene i unaprede svoj uticaj na biodiverzitet.

Da i način na koji se gradi može biti deo zelene transformacije pokazuje projekat „Održive nabavke za cirkularnu gradnju“, koji sprovodi Unekoop sa partnerima Arhus centar Kragujevac, GREEN LIMES i EKOS. Organizacije će istraživati prakse u najmanje 30 opština, razvijati model održivih nabavki i povezivati lokalne samouprave, civilno društvo i škole oko primene cirkularnih principa u građevinarstvu.

U Vojvodini, Pokret gorana Kikinde, sa partnerom Inspira Vivo, kroz projekat „Koren budućnosti: Mladi lideri regenerativne poljoprivrede Vojvodine“ uvodi regenerativne principe u obrazovanje budućih poljoprivrednika. Učenici poljoprivrednih škola učiće kako da prepoznaju stanje zemljišta i primene prakse koje doprinose njegovom zdravlju i očuvanju biodiverziteta.

Znanje koje izlazi na teren

Važan deo podržanih projekata usmeren je na to da znanje o zaštiti prirode ne ostane samo u učionicama, priručnicima ili strategijama.

U Kraljevu i Raški, Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo, zajedno sa DVD Raška, kroz projekat „Mreža za bezbedan i zeleni region“povezuje škole, civilnu zaštitu i mlade volontere u radu na prevenciji požara u prirodi. Školske vatrogasne sekcije, praktične obuke i volonterske akcije treba da doprinesu bezbednijim šumama i prirodnim područjima.

U Gornjem Milanovcu, GM Optimist kroz projekat „Pčela nije med!“ približava mladima i građanima značaj polinatora. Radionice, sadnja medonosnih biljaka i izrada kućica za pčele pretvaraju znanje o biodiverzitetu u konkretne aktivnosti koje mogu da se sprovedu u dvorištu, školi ili lokalnoj zajednici.

Proaktiv, zajedno sa Društvom za zaštitu životne sredine „Stara planina“, kroz projekat „Mladi i priroda“ želi da školske izlete u zaštićena područja pretvori u više od jednodnevnog putovanja. Program „Ambasadori prirode“ povezuje mlade sa prirodnim vrednostima Stare planine i Sićevačke klisure i uči ih kako da ih bolje upoznaju i čuvaju.

Na terenu rade i mladi volonteri okupljeni oko Tima 42. Kroz projekat „Volontiraj za prirodu“, oni zajedno sa planinarskim klubovima i upravljačima zaštićenih područja rade na sanaciji pešačke infrastrukture i mapiranju divljih deponija na Kukavici, u Sićevačkoj klisuri, Đerdapu i na Fruškoj gori.

Za bezbednije korišćenje hemikalija, Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem) kroz projekat „Od etikete do informisanog izbora: Mladi za bezbednije hemikalije i zaštitu ekosistema“ radi sa srednjoškolcima na razumevanju oznaka i piktograma na proizvodima. Učenici će kroz praktičan rad učiti kako da čitaju etikete i donose informisanije izbore, dok se kroz digitalnu kampanju znanje širi i van učionice.

Od lokalne akcije do sistemske promene

Iako se projekti realizuju u različitim delovima Srbije i bave različitim problemima, povezuje ih ista ideja: promena je održiva kada ljudi koji žive sa problemom mogu da učestvuju u njegovom rešavanju.

Lokalna inicijativa može da proizvede podatke koji nedostaju institucijama. Građanski monitoring može da otvori pitanje koje je dugo bilo zanemareno. Mladi mogu da steknu znanje i iskustvo koje će preneti dalje. Organizacije civilnog društva mogu da povežu građane, stručnjake i donosioce odluka.

Upravo zato podrška civilnom društvu nije samo podrška pojedinačnim projektima. To je ulaganje u zajednice koje imaju znanje, kapacitet i prostor da učestvuju u zaštiti životne sredine. Promene počinju lokalno, tamo gde ljudi prepoznaju problem, udružuju se i odluče da nešto urade.

EKO-SISTEM program podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine je nastavak projekta EKO-SISTEM koji su od januara 2020. do decembra 2024. godine sprovodili Mladi istraživači Srbije (MIS) uz podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida).