Kampanja DOBRO DRVO
Pred vama je kampanja DOBRO DRVO koja ima za cilj angažovanje zajednice na očuvanju biodiverziteta i sprečavanju klimatskih promena.
Praznici su vreme kada se često ponesemo i poklanjamo/kupujemo i više nego što nam je potrebno, ne razmišljajući o uticaju naših poklona, ukrasa i dekoracije na biodiverzitet, a samim tim i na klimatske promene.
Tradicionalni ekonomski model u kom planiramo, proizvodimo, upotrebljavamo i zatim bacamo umesto da ponovo upotrebimo ili recikliramo, izazvao je mnoge neželjene propratne efekte, a sa brojnim posledicama ovakvog načina proizvodnje i potrošnje se već uveliko suočavamo. Iscrpljivanje neobnovljivih prirodnih resursa, krčenje šuma, uništavanje prirodnih staništa, nestanak biljnih i životinjskih vrsta, ogromne količine nezbrinutog otpada, emisije gasova staklene bašte su neke od njih.
Podaci su alarmantni: samo za potrebe obeležavanja Nove godine i Božića, prosečno se emituje 650 kg CO2 po osobi, što je 5,5 % od ukupnog godišnjeg karbonskog otiska.
Vođeni brigom za opstanak živog sveta na Zemlji, a verujući da svaki pojedinac može dati svoj doprinos očuvanju biodiverziteta i smanjenju uticaja na klimatske promene, odlučili smo da i ovog decembra pokrenemo kampanju DOBRO DRVO sa željom da zajedno sa vama podstaknemo promenu navika potrošačkog društva u kome živimo.
Svi možemo da uradimo MALO tokom praznika i da utičemo PUNO. Pridruži nam se i smanji svoj karbonski otisak!
Šta ti možeš da uradiš?
- Razgovaraj sa prijateljima, porodicom i kolegama o gubitku biodiverziteta. A potom se i dogovorite šta biste mogli da preduzmete: dogovor kuću gradi i planetu čuva!
- Pazi na potrošnju resursa i smanji ekološki otisak, i pre, i tokom, i posle praznika!
- Učestvuj u volonterskim aktivnostima, kao što su čišćenje, sadnja drveća i kampanje podizanja svesti!
- Pridruži se kampanji DOBRO DRVO i pomozi u širenju ovih ideja!
„Posecite šume nekom narodu i vi ste uništili taj narod“, rekao je naš čuveni prirodnjak Josif Pančić. Nažalost, svakog decembra u Srbiji nedužno strada nekoliko stotina hiljada stabala mladih smrča. Da li je neophodno za novogodišnje praznike okititi posečeno drvo? Naravno da nije! Ako ne posečemo smrču, jelu ili omoriku ona može da:
- poraste i do 60 metara, sa prečnikom od 1 m;
- doživi starost od 300 a ponekad i do 1000 godina;
- gradi četinarske šume;
- štiti od odrona i erozije;
- proizvodi mnogo kiseonika.
Za četinare je karakteristična njihova dugovečnost i veličina. To su najkrupnije i najviše biljke na zemlji, a danas zauzimaju daleko manju površinu nego što su je nekada imale. Četinarske šume su dom za mnoge životinje, ptice, gljive, insekte, gmizavce… Naravno, kada nestanu šume nestaju i njeni stanovnici.
Plastična novogodišnja jelka proizvedena u Kini zagađuje životnu sredinu kao automobil, a njen štetan uticaj skoro poništava pozitivan efekat prirodnih jelki na životnu sredinu. Izrađuju se od materijala koji sadrže polivinil hlorid (PVC) koji se smatra jednim od najopasnijih izbora kada je reč o tipovima plastike, neretko politilen tereftalata (PET), pa čak i legure nekih metala.
Pored značajnog utroška energije u procesu proizvodnje, na zagađenje životne sredine utiče i transport, kao i spaljivanje ili deponovanje upotrebljenih plastičnih jelki jer se tokom ovih procesa oslobađaju dioksini – izuzetno toksične, kancerogene supstance.
Tokom proizvodnje jedne plastične jelke emituje se 23 kilograma ugljen-dioksida (CO2), jelka mora da pređe oko 9 hiljada kilometara iz Kine da bi došla do nas, a za njenu prirodnu razgradnju potrebno je više od 200 godina. Pa da li je, zaista, plastična jelka pravi izbor za naša porodična praznična okupljanja?
Jelka koja je uzgajana u rasadniku traži samo đubrivo i mehanički rad oko nje. Da bi porasla, treba joj 5 do 6 godina, koristi 47 grama CO2 iz atmosfere po jelki, a jedan hektar jelki proizvede kiseonik za 45 osoba.
Ako se u Srbiji za novogodišnje i božićne praznike kupi oko 500.000 jelki sa busenom, pozitivni efekat u odnosu na životnu sredinu biće smanjenje emisije CO2 za 23,5 tone.
Ukoliko se kupi oko 500.000 plastičnih jelki emitovaće u atmosferu oko 11,5 tona CO2 , što je jednako zagađenju koje nastaje ukoliko se 30 miliona kilometara pređe automobilom.
Kupujte jelke sa busenom, plastične i sečene jelke nisu dobar izbor.
U srcu kampanje je zajedničko angažovanje zajednice, te vas pozivamo da učestvujete kao i da pozovete druge da budu deo ove inspirativne inicijative.
Motivaciona poruka kampanje „Sačuvaj šume i uživaj u praznicima. Jer svako drvo je DOBRO DRVO“ sastavni je deo čestitke. Kampanja će trajati do polovine januara 2024. godine i imaće nekoliko segmenata:
1. NAUČI O BIODIVERZITETU I KLIMATSKIM PROMENAMA
Edukativne radionice u osnovnim školama će se odvijati od 11. do 29. decembra 2023. Cilj ovih radionica je da deci približiti koncept cirkularne ekonomije kroz izradu novogodišnjih ukrasa od materijala poput drveta, papira, tekstila, i stakla (upcycle). Ove radionice će učenicima pružiti priliku da steknu nova znanja o uticaju klimatskih promena i doprinesu očuvanju prirode kroz praktičan rad. Realizujemo ih u saradnji sa našim partnerima na EKO SISTEM Programu podrške.
Zanimljive fotografije i priče iz škola podelićemo sa vama na društvenim mrežama!
Online edukacija na našim društvenim mrežama će vam dati dosta zanimljivih informacija o važnosti očuvanja biodiverziteta i o klimatskim promenama. Kroz formu „Želim Ti….“ pokazaćemo vam kako su naši životi, svakodnevni događaji, navike i potrebe povezani sa očuvanjem prirode i sa zaštitom životne sredine.
Tekstovi u delu „saznaj više“ u nastavku ove stranice, daće vam neke korisne informacije, a nadamo se i motivisati da nastavite da pratite događaje i vesti o biodiverzitetu, klimatskim promenama i zaštiti životne sredine.u pisanim medijima ćemo podeliti novogodišnje želje sa vama početkom 2024. godine.
2. DELUJ ZA BIODIVERZITET I UBLAŽAVANJE KLIMATSKIH PROMENA
Budite i vi edukatori o biodiverzitetu i klimatskim promenama
– pratite nas na društvenim mrežama gde ćemo vas pozvati da se pridružite. Deljenjem svojih želja, kao i preporuka za očuvanje biodiverziteta i sprečavanje klimatskih promena, postaćete deo aktivne zajednice za zeleniju 2024. Vaše najkreativnije želje postaće deo našeg novogodišnjeg videa, a biće i nagrađene. Detalje i uslove za učešće možete pratiti na našem Instagram nalogu.
Ozelenimo Novu godinu – tokom kampanje ćemo poklanjati čestitke koje se sade. Na taj način ćemo i ulepšati praznike, i poslati lepe želje, ali i dati priliku svakome da posadi deo naše čestitke i ozeleni bar malo svoje životni prostor.
izaberite pravu jelku za praznike – nakon što kroz naše tekstove saznate koja jelka je najbolja za vas i za prirodu, verujemo da ćete lako odabrati pravo drvo.
Uključite se, jer svako drvo je DOBRO DRVO
„Posecite šume nekom narodu i vi ste uništili taj narod“, rekao je naš čuveni prirodnjak Josif Pančić. Nažalost, svakog decembra u Srbiji nedužno strada nekoliko stotina hiljada stabala mladih smrča. Da li je neophodno za novogodišnje praznike okititi posečeno drvo? Naravno da nije! Ako ne posečemo smrču, jelu ili omoriku ona može da:
- poraste i do 60 metara, sa prečnikom od 1 m;
- doživi starost od 300 a ponekad i do 1000 godina;
- gradi četinarske šume;
- štiti od odrona i erozije;
- proizvodi mnogo kiseonika.
Za četinare je karakteristična njihova dugovečnost i veličina. To su najkrupnije i najviše biljke na zemlji, a danas zauzimaju daleko manju površinu nego što su je nekada imale. Četinarske šume su dom za mnoge životinje, ptice, gljive, insekte, gmizavce… Naravno, kada nestanu šume nestaju i njeni stanovnici.
Plastična novogodišnja jelka proizvedena u Kini zagađuje životnu sredinu kao automobil, a njen štetan uticaj skoro poništava pozitivan efekat prirodnih jelki na životnu sredinu. Izrađuju se od materijala koji sadrže polivinil hlorid (PVC) koji se smatra jednim od najopasnijih izbora kada je reč o tipovima plastike, neretko politilen tereftalata (PET), pa čak i legure nekih metala.
Pored značajnog utroška energije u procesu proizvodnje, na zagađenje životne sredine utiče i transport, kao i spaljivanje ili deponovanje upotrebljenih plastičnih jelki jer se tokom ovih procesa oslobađaju dioksini – izuzetno toksične, kancerogene supstance.
Tokom proizvodnje jedne plastične jelke emituje se 23 kilograma ugljen-dioksida (CO2), jelka mora da pređe oko 9 hiljada kilometara iz Kine da bi došla do nas, a za njenu prirodnu razgradnju potrebno je više od 200 godina. Pa da li je, zaista, plastična jelka pravi izbor za naša porodična praznična okupljanja?
Jelka koja je uzgajana u rasadniku traži samo đubrivo i mehanički rad oko nje. Da bi porasla, treba joj 5 do 6 godina, koristi 47 grama CO2 iz atmosfere po jelki, a jedan hektar jelki proizvede kiseonik za 45 osoba.
Ako se u Srbiji za novogodišnje i božićne praznike kupi oko 500.000 jelki sa busenom, pozitivni efekat u odnosu na životnu sredinu biće smanjenje emisije CO2 za 23,5 tone.
Ukoliko se kupi oko 500.000 plastičnih jelki emitovaće u atmosferu oko 11,5 tona CO2 , što je jednako zagađenju koje nastaje ukoliko se 30 miliona kilometara pređe automobilom.
Kupujte jelke sa busenom, plastične i sečene jelke nisu dobar izbor.
U srcu kampanje je zajedničko angažovanje zajednice, te vas pozivamo da učestvujete kao i da pozovete druge da budu deo ove inspirativne inicijative. Motivaciona poruka kampanje „Sačuvaj šume i uživaj u praznicima. Jer svako drvo je DOBRO DRVO“ sastavni je deo čestitke. Kampanja će trajati do polovine januara 2024. godine i imaće nekoliko segmenata:
1. NAUČI O BIODIVERZITETU I KLIMATSKIM PROMENAMA
Edukativne radionice u osnovnim školama će se odvijati od 11. do 29. decembra 2023. Cilj ovih radionica je da deci približiti koncept cirkularne ekonomije kroz izradu novogodišnjih ukrasa od materijala poput drveta, papira, tekstila, i stakla (upcycle). Ove radionice će učenicima pružiti priliku da steknu nova znanja o uticaju klimatskih promena i doprinesu očuvanju prirode kroz praktičan rad. Realizujemo ih u saradnji sa našim partnerima na EKO SISTEM Programu podrške.
Zanimljive fotografije i priče iz škola podelićemo sa vama na društvenim mrežama!
Online edukacija na našim društvenim mrežama će vam dati dosta zanimljivih informacija o važnosti očuvanja biodiverziteta i o klimatskim promenama. Kroz formu „Želim Ti….“ pokazaćemo vam kako su naši životi, svakodnevni događaji, navike i potrebe povezani sa očuvanjem prirode i sa zaštitom životne sredine.
Tekstovi u delu „saznaj više“ u nastavku ove stranice, daće vam neke korisne informacije, a nadamo se i motivisati da nastavite da pratite događaje i vesti o biodiverzitetu, klimatskim promenama i zaštiti životne sredine.u pisanim medijima ćemo podeliti novogodišnje želje sa vama početkom 2024. godine.
2. DELUJ ZA BIODIVERZITET I UBLAŽAVANJE KLIMATSKIH PROMENA
Budite i vi edukatori o biodiverzitetu i klimatskim promenama – pratite nas na društvenim mrežama gde ćemo vas pozvati da se pridružite. Deljenjem svojih želja, kao i preporuka za očuvanje biodiverziteta i sprečavanje klimatskih promena, postaćete deo aktivne zajednice za zeleniju 2024. Vaše najkreativnije želje postaće deo našeg novogodišnjeg videa, a biće i nagrađene. Detalje i uslove za učešće možete pratiti na našem Instagram nalogu.
Ozelenimo Novu godinu – tokom kampanje ćemo poklanjati čestitke koje se sade. Na taj način ćemo i ulepšati praznike, i poslati lepe želje, ali i dati priliku svakome da posadi deo naše čestitke i ozeleni bar malo svoje životni prostor.
izaberite pravu jelku za praznike – nakon što kroz naše tekstove saznate koja jelka je najbolja za vas i za prirodu, verujemo da ćete lako odabrati pravo drvo.
Uključite se, jer svako drvo je DOBRO DRVO.
ŽELIŠ DA SE PRIDRUŽIŠ
#DOBRODRVO online kampanji?
Verujemo da si ti nosilac promena koje će našoj Planeti doneti koristi. Bitno nam je da se tvoj glas čuje.
Pronađi inspiraciju u NAŠIM ŽELJAMA. Razmisli šta je tebi važno i šta želiš da menjaš kako bi smanjio uticaj klimatskih promena i doprineo zaustavljanju gubitka biodiverziteta.
Podeli sa nama tvoju želju i videćeš kako se, kroz snagu zajednice, ostvaruje.
Kako možeš da se pridružiš?
Za početak, potrebno je da pratiš našu Instagram stranicu.
Pošalji nam tvoje želje kao Reels – video ne duži od 15 sekundi. Ti biraš i uređuješ sadržaj video snimka:
- Napravi, nacrtaj, ispiši i fotografiši čestitku, novogodišnji ukras ili kutak.
- Snimi video želje, sam ili sa prijateljima, sa muzikom ili bez, sa rečima ili bez njih.
- Taguj @ekosistemprogram.
- Dodaj 3 haštaga
#dobrodrvo #domenejeizazov #mladiistrazivacisrbije
- Pošalji nam svoj rad u nedelji od 20. do 28. decembra.
Tvoj video snimak (Reels) će ostati sačuvan na našem Instagram profilu, a mi ćemo ga deliti putem opcije Story.
Najkreativniji radovi koje odaberemo da ukrase našu novogodišnju jelku biće nagrađeni. Našem izboru pomoći će i simpatije pratilaca (broj lajkova) i zato deli prijateljima, motiviši ih da daju svoj doprinos i „SAČUVAJ ŠUME I UŽIVAJ U PRAZNICIMA. JER SVAKO DRVO JE DOBRO DRVO“.
PRONAĐI INSPIRACIJU ZA SVOJU ŽELJU
Želim ti…
Možda želja za pahuljama na rukavicama deluje naivno. Ali, klimatske promene su nam već oduzele radost igranja na snegu (onom pravom), pogotovo u gradovima. Prosečan porast temperature u periodu između 1961. i 2017. godine je bio 0,36 ºC po deceniji. Do 2100. godine se predviđa porast između 2 ºC i 4,3ºC. Predviđa se i smanjenje padavina, kao i sve manji broj mraznih dana.
U ovim izmenjenim klimatskim uslovima, šume su naš saborac i naš saputnik. I drveće voli pahuljice na svojim granama. Šume nam daju čist vazduh, zaštitu od vetrova, čuvaju zemljište od erozije, regulišu nivo vode…
Sačuvaj šume i uživaj u praznicima. Jer, svako drvo je DOBRO DRVO.
Pečenje kestena na ulicama, kako kažu istoričari, običaj je koji potiče još iz starog Rima, a do danas se očuvao u mnogobrojnim gradovima. „Kralj jeseni“ na naše dlanove stiže uglavnom iz Severne Makedonije, Italije i Kine.
Za malobrojne srećnike sa juga Srbije, gde pitomi kesten raste na obroncima šuma, kesten u džep dolazi direktno iz prirode. Mi koji ga kupujemo bi trebalo da vodimo računa o poreklu i da ne kupujemo kesten koji je ilegalno sakupljen.
Drvo kestena je deo šumskih ekosistema koji nam pomažu da se prilagodimo na izmenjene klimatske uslove.
Sačuvaj šume i uživaj u praznicima. Jer, svako drvo je DOBRO DRVO.
Cvetna polja i prostrane livade, bilo da su na planini ili u ravnici, pravo su prirodno bogatstvo. Staništa su brojnim biljkama i divljim životinjama, a često i izvor hrane za domaće životinje. Posebno su vredna onima koji vole da trče po livadama, hodaju bespreglednim poljima, odmaraju na travi posle šetnje u šumi.
Klimatske promene utiču na stanje i produktivnost livada i pašnjaka koji su u pojedinim oblastima Srbije pod visokim rizikom od količine i prostornog rasporeda padavina. Polja nam nestaju i kao posledica potrebe za širenjem poseda i povećanja obradivih površina. Sve je češća promena namene livada i pašnjaka u obradivo zemljište, naročito u Vojvodini.
Polje je šumi najbolji komšija, žive u slozi i ravnoteži.
Sačuvaj šume i uživaj u praznicima. Jer, svako drvo je DOBRO DRVO.
U zdravom telu zdrav je i duh. I telo i duh zavise mnogo od sredine u kojoj živimo.
Prirodni ekosistemi, na primer šume, imaju niz pozitivnih uticaja na ljudsko zdravlje. Mesta za odmor i rekreaciju, posebno u urbanim sredinama, poboljšavaju zdravstveno stanje ljudi. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da 23-25% globalnih troškova za lečenje mogu biti smanjeni očuvanjem vazduha, vode, zemljišta, ekosistema.
Istovremeno, poslednjih godina sve više se priča o uticaju klimatskih promena na mentalno zdravlje. Ekstremni vremenski događaji (poput oluja), ekstremne temperature i njihove posledice izazivaju posttraumatski stresni poremećaj, anksioznost i depresiju. Utiču na raspoloženje, pogoršavaju poremećaje u ponašanju i povećavaju rizik od samoubistva. Eko-anksioznost (hronični strah zbog ekološke katastrofe i propasti) je u porastu među mladima. Pozitivne misli, velike kao nebo, najbolje se rađaju u prirodi.
Sačuvaj šume i uživaj u praznicima. Jer, svako drvo je DOBRO DRVO.
Zamisli šumu u tvojoj blizini: čist vazduh, cvrkut ptica, pečurke za ručak, zaštita od naleta vetra i kiše, štap za šetnju. Na žalost, sve manje smo u prilici da budemo u kontaktu sa prirodom i osetimo koristi od šuma, a sve više uzrokujemo njihovo sečenje i uništavanje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, procenat pošumljenosti u Srbiji je 29 %. Tokom protekle decenije šumska područja u Srbiji su se našla pod negativnim uticajem klimatskih promena. Rezultati istraživanja pokazali su veliku ranjivost na klimatske promene najznačajnijih šumskih vrsta: hrasta lužnjaka, bukve, hrasta kitnjaka, cera, jele i smrče.
Bespravne seče, koje su česte tokom priprema za praznike, dovode do uništavanja staništa različitih šumskih vrsta i pojave sekundarnih ekosistema kao i do fragmentacije (parcelisanja) šuma.
Sačuvaj šume i uživaj u praznicima. Jer, svako drvo je DOBRO DRVO.
Ako se pitate čemu ovakva želja kad je voda život i zagarantovano ljudsko pravo, i na Planeti je ima duplo više od kopna – znajte da je, zapravo, ima sve manje! Sve manje je dostupna kao pitka, nezagađena ili slobodno tekuća površinska voda.
Kao posledica klime koja se menja, dolazi do promene ustaljenih rasporeda godišnjih padavina. Očekivani periodi mogućih poplava i suša sada su naglašeniji i izraženiji nego ikad. Sadnja drveća, povećanje površina pod šumama i popunjavanje postojećih šuma su među rešenjima ovog problema koje nam nudi sama priroda. Šuma štiti tlo, vezuje ga i poput sunđera zadržava u njemu vodu, pomaže u sprečavanju isušivanja tla i štiti prirodna izvorišta od zagađenja.
Slavimo praznike, obeležavajmo posebne dane kao što su oni u martu (od 21. do 23.), simbolično povezani poput šuma, vode i vremenskih prilika. Kako smo i sami sazdani od vode, brigom o vodi – brinemo o sebi, svojoj deci i generacijama koje dolaze.
Sačuvaj šume i uživaj u praznicima. Jer, svako drvo je DOBRO DRVO.
U našoj tradiciji i kulturi jabuka može imati vrlo simboličku funkciju – darivanja. Ona je izraz ljubavi i nežnosti, a ponekad i simbol zdravlja i blagostanja. Poželeti nekom jabuku na jastuku može, prema tome, biti jedna od najvećih novogodišnjih želja.
Razmislite o darivanju jabukama ili nekim drugim prirodnim proizvodima kada birate novogodišnje poklone, ukrašavate i pripremate novogodišnje i božićne trpeze.
Drvo jabuke je najčešće deo kultivisanih ekosistema. Međutim, svako drvo više i na takvim mestima (voćnjacima, baštama, dvorištima) pomaže nam da ublažimo posledice izmenjene klime.
Sačuvaj šume, poštedi jelu, smreku, badnjak, posadi voćku, i uživaj u praznicima. Jer, svako drvo je DOBRO DRVO.
Što manje zvezda vidimo, to je nebo zagađenije. Svetlosno zagađenje u spoljašnjim prirodnim uslovima predstavlja bilo kakvu izmenu nivoa prirodne svetlosti u noćnim satima, prouzrokovanu veštačkim izvorima svetlosti. Naravno, ne možemo da živimo u neosvetljenim ulicama. Ali, moramo da vodimo računa kakvo osvetljenje se koristi, i kako se koristi. Pojedine životinje se hrane samo u noćnim satima, druge u noćnim satima traže partnere ili su aktivne na druge načine, dok je nama tama neophodna za odmor i kvalitetan san.
Bortle skala opisuje različite kategorije kvaliteta noćnog neba. Noćno nebo se ocenjuje na skali od 1 do 9, gde 9 predstavlja najosvetljeniji deo, koji je uglavnom centar naseljenih mesta, a 1 lokacije odličnog tamnog neba. U Srbiji, prva i druga kategorija “najboljeg” noćnog neba ne postoji, a i treća je slabo zastupljena.
I kad se radujemo praznicima pa ukrašavamo prostore i postavljamo osvetljenje, dovoljno je da dobro planiramo i usmerimo svetlosne snopove ka zemlji. Ne treba da osvetljavamo krošnje drveća koje su dom raznim životinjama.
Zato, ugasi svetlo i upali zvezde. Sačuvaj šume i uživaj u praznicima. Jer, svako drvo je DOBRO DRVO.
Čudni su putevi i putovanja, a neki od njih su i manje srećni.
Sve češći vremenski ekstremi pogađaju razne delove sveta. Iako klimatske promene osećaju svi, neki su zaštićeniji, dok nekima život postaje vrlo težak, čak i nemoguć. UNFCCC (Okvirna konvencija UN-a o klimatskim promenama) upozorava da 300 miliona ljudi živi u zajednicama koje su izuzetno klimatski osetljive. To znači da, ukoliko ne preduzmemo konkretne mere, stotine miliona ljudi su u opasnosti od raseljavanja.
U Srbiji je energetski sektor (uključujući i saobraćaj), kao i u brojnim drugim zemljama sveta, najvažniji sektor u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte koji predstavlja 80,6% ukupnih emisija.
Mi, čiji su putevi lepši i srećniji, možemo da utičemo svojim odlukama na smanjenje zagađenja i zaštitu prirode.
Sačuvaj šume i uživaj u praznicima. Jer, svako drvo je DOBRO DRVO.
SAZNAJ VIŠE
Biodiverzitet, raznovrsnost života na Zemlji, pruža nam osnove za ljudsko blagostanje i obezbeđuje odeću, hranu, lekove, svež vazduh, energiju i još mnogo toga. Međutim, gubimo ga do sada nezapamćenom brzinom. Izumiranje je pretnja za milion biljnih i životinjskih vrsta, izgubili smo polovinu svetskih korala, a svakog minuta gubimo šumska područja veličine 27 fudbalskih igrališta (WWF, Izveštaj o stanju planete 2022.). Gubitak staništa, prekomerna eksploatacija prirodnih resursa, klimatske promene, zagađenje i invazivne strane vrste doprinose gubitku biodiverziteta.
Naša potražnja za novim resursima podstiče krčenje šuma, menja načine korišćenja zemljišta i uništava prirodna staništa na celoj planeti.
Šume stabilizuju našu klimu i bez njih bi temperature na globalnom nivou bile 0,5°C više. Krčenje šuma uzrokuje emisije ugljen dioksida, pojačava suše i dovodi do toplije, suve klime na lokalnom nivou. Zalihe hrane i sredstva za život miliona ljudi su takođe pod rizikom (WWF).
Gubitak biološke raznovrsnosti i klimatske promene nisu samo međusobno povezani – oni se međusobno pogoršavaju.
Šumarstvo je pored poljoprivrede jedan od sektora koji je najviše pogođen klimatskim promenama, a pri tom je i jedini sektor koji skladišti ugljen-dioksid iz atmosfere.
U periodu 2011 – 2020. godine suše na teritoriji Srbije su bile u proseku svake druge godine, dok su se tokom 20. veka javljale prosečno jednom u 10 godina. Toplotni uslovi su tokom leta u domenu ekstremnih u poređenju sa onim u 20. veku, a intezitet i učestalost ekstremnih padavina su se duplirali. Ovo su samo neke od najupečatljivijih, zabeleženih karakteristika klimatskih promena u Srbiji.
Glavni razlog klimatske i ekološke krize jesu neodrživi obrasci proizvodnje i potrošnje. Naučnici kažu da je period do 2030. ključan za povećanje akcije i postizanje transformativnih promena. Potrebne su nam duboke promene u načinu na koji živimo i poslujemo, od naših energetskih sistema i načina na koji koristimo zemljište do zgrada, gradova, transporta i hrane.
Mnoga rešenja već postoje, ali treba da ih koristimo šire i u daleko većem obimu. Moramo da prestanemo da finansiramo aktivnosti koje uništavaju prirodu. Ulaganje u rešenja zasnovana na prirodi je najpametnija investiciona odluka koju možemo doneti.
I potrebna nam je tranzicija koja nikoga ne ostavlja iza sebe, kako bismo izbegli situaciju u kojoj se ljudi više plaše predloženih mera nego posledica klimatskih promena.
Šume hrasta lužnjaka, kitnjaka, jele i smrče u budućnosti mogu biti značajno ugrožene, što sugerišu već zabeležene epizode sušenja i smanjenja vitalnosti ovih vrsta.
Klimatske projekcije pokazuju da se do kraja 21. veka može očekivati značajno smanjenje površine pogodne za staništa i vitalnost šuma hrastova (lužnjak, cer, kitnjak) u odnosu na 20. vek. Očekuje se da se oko 50% današnjih šuma bukve do kraja 21. veka nađe u zoni klime koja neće pogodovati njenom opstanku. Predviđeno je da se optimalni klimatski uslovi za bukove šume pomere za oko 250 m ka višim nadmorskim visinama tokom perioda od oko 80 godina. S obzirom na to da bukva ne može tako brzo migrirati na više nadmorske visine, očekuje se smanjenje prirasta, sušenje i gubitak staništa bukve na nižim nadmorskim visinama.
Postoje različiti scenariji koji predviđaju smanjenje procenta pogodnih staništa za jelu, bukvu smrču i borove u narednih 50 godina. Ni jedan nije optimističan. Ali onaj koji uključuje primenu mera ublažavanja klimatskih promena i ispunjenje ciljeva Sporazuma iz Pariza daje nadu da su promene moguće i ukazuje na to da je primena ovog sporazuma od velikog značaja za šume i šumarstvo u Srbiji.
Kako da budeš siguran da si izabrao pogrešnu jelku:
Kako da budeš siguran da si izabrao pogrešnu jelku: