Otkrivamo Dunav: 8 stvari koje treba zapamtiti

Na Dan Dunava, kada slavimo reku koja je skoro sinonim za Evropu, ovaj neverovatni prirodni resurs se suočava sa mnoštvom pretnji po svoj opstanak. Neki od tih problema su komunalno i industrijsko zagađenje, intenzivan ribolov i poljoprivreda, kao i različiti infrastrukturni građevinski projekti. Rešavanje ovih problema zahteva udružen napor na nekoliko nivoa, u svim sferama zaštite životne sredine. Dan Dunava je važan podsetnik na centralnu ulogu ove reke u našim životima i ekosistemima u kojima živimo.

Ovogodišnja tema Dana Dunava trebalo je da bude „Otkrivamo Dunav“. Zbog pandemije kovida-19, otkazana je većina aktivosti planiranih u okviru proslave. Neki od događaja su premešteni onlajn, a detaljniji raspored možete pronaći na sajtu koordinatora događaja, Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICDPR). Prateći ovu temu, hajde da se podsetimo šta slavimo – i zašto je očuvanje ovog dragulja prirode vredno našeg vremena i truda.

1. Druga najveća reka u Evropi

Reka Dunav je druga najduža reka u Evropi posle Volge. Izvire u Nemačkoj i na putu dugačkom 2,850 km prolazi kroz deset zemalja i završava se u Crnom moru. Njen izvor nalazi se na nemačkoj planini Švarcvald, a reka prolazi kroz četiri evropske prestonice, uključujući Beograd, koji se nalazi na ušću Save i Dunava. Prosečan protok Dunava iznosi 6,600 kubnih metara u sekundi.

2. Kolevka kultura

Baseni reka su od zore civilizacije bile mesta stvaranja prvih naselja i kultura – reka Dunav nije izuzetak. Neke od kultura koje su iznikle na obali Dunava su dunavske neolitske kulture, kao i čuvena Vinčanska kultura koja je bila prisutna na obalama reke između 6000. i 3000. godine pre nove ere. Njeni ostaci su važno arheološko nalazište i spomenik kulture u Srbiji. Srbija ima više od 20 arheoloških nalazišta i tvrđava na obalama Dunava – možeš se informisati detaljnije o njima i isplanirati posetu na sajtu Virtuelnog muzeja Dunava.

Dunav je u svojoj istoriji često bio i granica i most između gradova, pokrajina, kultura i carstava, uključujući Rimsko carstvo, Otomansko carstvo i Habzburšku monarhiju.

3. Važan resurs

Prema podacima iz ICDPR izveštaja, više od 59 miliona ljudi u slivu Dunava se snabdeva pijaćom vodom iz podzemnih izvora, što čini 72% ukupne populacije sliva. Podzemni izvori su posebno osetljivi na preteranu ekstrakciju, odnosno korišćenje vode na način koji ne daje izvorima vremena da je nadoknade. Ujedno, poljoprivredno zagađene predstavlja ozbiljnu pretnju po ovaj važan prirodni resurs. Pokrenuti su brojni projekti u dunavskim zemljama kako bi se rešili ovi problemi. Neka od rešenju su moderne poljoprivredne tehnike, regulacija upotrebe vode, čišćenje zagađenih lokacija i širok spektar podsticajnih ekonomskih aktivnosti.

4. UNESKO prirodno nasleđe

UNESCO je 1996. godine proglasio Deltu Dunava za svetsku baštinu. Delta Dunava, koja se prostire na više od 68,000 hektara površine u Rumuniji i Ukrajini, sastoji se od fascinantnog lavirinta jezera, kanala, ostrva, i močvara koje su dom za više od 300 vrsta ptica, kao i 90 vrsta slatkovodnih riba. Ovo je važna usputna stanica i područje za parenje brojnih životinjskih vrsta. Ova delta je najveće močvarno i plavno područje, što ga čini najvažnijim prirodnim sistemom za prečišćavanje vode.

5. Šaren biodiverzitet

Najveća istraživačka ekspedicija organizovana u 2013. godini, Joint Danube Survey bila je neverovatna prilika da se definišu i sagledaju problemi i trenutno stanje u ovoj važnoj evropskoj reci. Dunavski ekosistemi su dom za više od 2.000 biljnih vrsta, preko 5,000 životinjskih vrsta, među kojima je 40 vrsta sisara, 180 vrsta ptica i 100 ribljih vrsta, 12 vrsta reptila i vodozemaca.

Ujedno, plavna područja ove reke i Dunavska delta su među poslednjim kontinentalno-evropskim staništima orla belorepana i belog pelikana. Četvrta istraživačka ekspedicija Dunava (Fourth Joint Danube Survey) započeta je 2019, a rezultati se očekuju 2021. godine.

6. Uspešna konzervacija

Svest o važnosti konzervacije dunavskog biodiverziteta dovela je do velikih napora da se obnove populacije pojedinih ugroženih vrsta. Dabrovi su se vratili u sliv reke nakon što su bili na granici istrebljenja. Populacija dunavske jesetre, jedna od najstarijih vrsta slatkovodne ribe, dramatično se smanjila u poslednjih nekoliko decenija. Projekti koji imaju za cilj obnovu populacije jesetre okupili su nekoliko velikih međunarodnih organizacija, uključujući i World Wildlife Fund (WWF).

Kancelarija WWF u Srbiji deo je projekta „Život za dunavske jesetre“ koji je počeo u oktobru 2016. godine i trajaće do kraja 2020. godine. Projekat je doveo do trajne zabrane ribolova kečiga. Takođe, u saradnji sa lokalnim partnerima, osnovan je „Jesetra centar“ u Negotinu, neformalna grupa građana koja će učestvovati u stvaranju brenda zasnovanog na promociji jesetarskih vrsta kao zaštitnog znaka ovog dela Srbije. 

Članovi „Jesetra centra“ žele da uključe i mlade ljude iz ovog grada, studente ekonomije, marketinga ili mendžmenta, u razvoj biznis plana koji će definisati poslovne ideje koje mogu doprineti promovisanju jesetri kao lokalnog brenda, ali i postati izvor prihoda lokalnim preduzetnicima. O jesetrama možete da se informišete ovde, a na sledećem linku možete pogledati i film „Grabljivci“ autora Dragana Gmizića, koji se fokusira na nedozvoljeni ribolov, njegove posledice po riblji fond u Srbiji i prepreke na koje svakodnevno nailaze ribočuvari, inspekcije i aktivisti za zaštitu prirode u borbi sa ovim problemom.

7. Veliki povratak

Ponekad, najbolje što možemo da učinimo za prirodu jeste da se ne mešamo. Panedmija kovida-19 donela je neočekivani i prekopotrebni predah prirodi. Ograničenje kretanja koje je smanjilo saobraćajne aktivnosti i protok ljudi u prirodnim područjima širom sveta, dovelo je do toga da se brojne životinjske vrste vrate u staništa koja su napustili pre nekoliko decenija. U Srbiji, to se dogodilo sa kudravim pelikanom.
Kudravi pelikan bio je stanovnik dunavskih močvarnih područja pre 100 godina, a sada se smatra ugroženom vrstom – populacija mu se svela na maksimalno 13.400 jedinki. Kudravi pelikan je jedna od najvećih slatkovodnih ptica na svetu. Odličan je letač, plivač i lovac na ribe. Njegov povratak na Dunav je odličan početak za buduće konzervacione projekte posvećene ovoj jedinstvenoj vrsti.

8. Avantura za bicikliste

Ako želiš da uživaš u lepotama Dunava bez ugrožavanja prirode, a istovremeno želiš izazov – Dunavska biciklistička ruta može biti sjajna prilika. Ova ruta sastoji se od četiri sekcije uz reku, uključujući Donaueschingen-Passau, Passau-Vienna, Vienna-Budapest, i Budapest-Black Sea. Ovo može biti neverovatno putovanje kroz biološki diverzitet i istoriju Dunava, od izvora do sliva u Crno more. Više informacija o možeš pronaći na ovom linku.


Želiš li da se priključiš aktivnostima za Dan Dunava? Poseti službeni sajt Dana Dunava, gde ćeš pronaći informacije, izveštaje, umetničke radove posvećene Dunavu, kao i interaktivni kviz na kom možeš testirati svoje znanje o drugoj najdužoj reci u Evropi.

Ipak, važno je da ostanemo svesni toga da su prirodne lepote Dunava i ostalih reka u Srbiji pod velikim pritiskom zbog zagađenja, nekontrolisanog lova i ilegalne gradnje. Istinski slaviti lepotu ove reke podrazumeva njenu zaštitu – a zaštita počinje s edukacijom.

Mladi istraživači Srbije pripremaju onlajn kurs o upravljanju vodama u Srbiji. Kurs će te opremiti važnim informacijama o stanju voda u Srbiji, opasnostima s kojima se suočavaju i proaktivnim načinima da se ova situacija popravi uz pomoć inovativnih rešenja u oblasti zaštite životne sredine.

Želiš da ti javimo kad kurs bude dostupan? Samo se prijavi za naš newsletter i sve važne informacije stizaće direktno u tvoj inboks!

Budi u toku!

Prijavi se za naš bilten i budi u toku sa najnovijim vestima, akcijama, konkursima i obukama iz oblasti zaštite životne sredine.